Kompanija posluje u šest poslovnih područja, ovde navedenih prema prihodu:[1]
Prerada, transport i marketing - prerada, logistika, transport, trgovinske operacije, izvoz i uvoz naftnih derivata i sirove nafte i petrohemijska ulaganja u Brazil
Eksploracija i proizvodnja - sirova nafta, utečnjeni prirodni gas (NGL) i istraživanje, razvoj i proizvodnja prirodnog gasa u Brazilu
Gas i energija - transport i trgovina prirodnog gasa i LNG, proizvodnja i trgovina električnom energijom i poslovanje sa đubrivima
Međunarodno - istraživanje i proizvodnja nafte i gasa, prerada, transport i marketing, distribucija i operacije gasa i električne energije van Brazila
Biogoriva - proizvodnja biodizela i njegovih pratećih proizvoda i aktivnosti povezane sa etanolom, kao što su kapitalne investicije, proizvodnja i trgovina etanolom, šećerom i viškom električne energije proizvedene iz bagase šećerne trske
Petrobras kontroliše značajna naftna i energetska sredstva u 16 zemalja Afrike, Severne Amerike, Južne Amerike, Evrope i Azije.[1]
Međutim, Brazil je predstavljao 92% svetske proizvodnje kompanije Petrobras u 2014. godini i činio je 97% svetskih rezervi kompanije Petrobras 31. decembra 2014,[1] kada je kompanija imala razvijeno 8,1128×10^6BOE (49.633.000 GJ) potvrđenih rezervi i 4,5997×10^6BOE (28.140.000 GJ) dokazanih nerazvijenih rezervi u Brazilu.[1] Od toga, 62,7% se nalazilo u priobalnom basenu Kampos.[1] Najveća šansa za rast kompanije je naftno polje Tupi u slivu Santosa.[1]
U 2015. godini kompanija je proizvodila 2.284×10^6BOE (1,397×1010 GJ) dnevno, od čega je 89% bila nafta, a 11% prirodni gas.[1]
Petrobras je vlasnik rafinerija u Teksasu (100.000 barela dnevnog protoka), Okinavi u Japanu (100.000 barela dnevnog protoka) i Bahija Blanki, Argentina (30.000 barela dnevnog protoka).[1]
Petrobras je vodeći pokrovitelj umetnosti u Brazilu.[14]
Istorija
Prekretnice u korporaciji
Petrobras je stvoren 1953. godine pod vladom brazilskog predsednika Žetulio Vargasa sa sloganom „Nafta je naša” (portugalski: „O petróleo é nosso”). Njemu je dat pravni monopol u Brazilu.[15] Godine 1953, Brazil je proizvodio samo 2.700 barela nafte dnevno.[16] Godine 1961, rafinerija kompanije REDUC počela je sa radom u blizini Rio de Žaneira,[17] a 1963. godine otvoren je njen istraživački centar Kenpes u Rio de Žaneiru; koji je i dalje jedan od najvećih svetskih centara posvećenih energetskim istraživanjima.[18] Kompanija je 1968. godine osnovala Petrobras Quimica S.A („Petroquisa”), podružnicu koja se fokusirala na petrohemiju i pretvaranje nafte u eten.[19]
Petrobras je započeo preradu uljnih škriljaca 1953. godine, razvijajući Petrosiks tehnologiju za vađenje nafte iz uljnih škriljaca. Firma je počela da koristi retorte industrijske veličine za preradu škriljaca tokom 1990-ih.[20] Godine 2006, Petrobras je objavio da njihova industrijska retorta ima kapacitet da preradi 260 tona/sat uljnih škriljaca.[21]
Godine 1994, Petrobras je pustio u rad Petrobras 36, najveću svetsku naftnu platformu. Ona je potonula nakon eksplozije 2001. godine i to je bio potpuni gubitak.[22] Vlada je 1997. odobrila zakon br. 9.478, kojim je ukinut monopol Petrobrasa i dozvoljena konkurencija na brazilskim naftnim poljima, a takođe je osnovana Nacionalna naftna agencija (engl.Agencia Nacional do Petroleo, ANP) odgovorna za regulaciju i nadzor naftne industrije i Nacionalni savet za energetske politike, javna agencija odgovorna za razvoj javne energetske politike.[23] Nacionalna agencija za naftu je 1999. godine potpisala sporazume sa drugim kompanijama, čime je okončan monopol kompanije.[24]
Godine 2000, Petrobras je postavio svetski rekord u istraživanju nafte u dubokim vodama, dostigavši dubinu od 1.877 m (6.158 ft) ispod nivoa mora.[25] Petrobras je 2002. godine od Perez Kompankove porodične grupe i njegove porodične fondacije kupio argentinsku kompaniju Perez Kompank Energija (PECOM Energia S.A.) za 1,18 milijardi dolara. Ovom akvizicijom obuhvaćena je imovina u Argentini, Brazilu, Venecueli, Boliviji, Peruu i Ekvadoru, 1,1 milijarda barela rezervi sirove nafte i proizvodnja od 181×10^3BOE (1.110.000 GJ) dnevno.[26]
Godine 2005, Petrobras je najavio zajedničko ulaganje sa Nipon Alkohol Hanbaj KK za prodaju brazilskog etanola Japanu, nazvanog brazilsko-japanski etanol.[27] Dana 21. aprila 2006. kompanija je započela proizvodnju na naftnoj platformi P-50 na polju Albakora istok u basenu Kampos, što je Brazil učinilo samodovoljnim u proizvodnji nafte.[16] Do novembra 2015. godine kompanija je akumulirala 128 milijardi dolara duga, od čega je 84% denominovano u stranim valutama.[28]