Petalit, takođe poznat kao kastorit, je litijumaluminijumtektosilikatnimineralLiAlSi4O10, koji se kristališe u monokliničnom sistemu. Petalit se javlja kao bezbojni, ružičasti, sivi, žuti, žuto sivi, do belih tabelarnih kristala i stubastih masa. Javlja se u pegmatitima koji sadrže litijum sa spodumenom, lepidolitom i turmalinom. Petalit je važna ruda litijuma i pretvara se u spodumen i kvarc zagrevanjem na ~500 °C i pod pritiskom od 3 kbara u prisustvu guste vodene alkalne borosilikatne tečnosti sa manjom karbonatnom komponentom.[6] Petalit (i sekundarni spodumen formiran od njega) ima manje gvožđa od primarnog spodumena, što ga čini korisnijim izvorom litijuma u, na primer, proizvodnji stakla. Bezbojne sorte se često koriste kao drago kamenje.
Otkriće i zastupljenost
Petalit iz Paproka, provincija Nuristan, Avganistan (veličina: 7,3 × 2,9 × 2,4 cm)
Petalit je 1800. godine otkrio brazilski prirodnjak i državnik Hoze Bonifacio de Andrada e Silva. Tip lokaliteta: ostrvo Ute, Haninge, Stokholm, Švedska. Ime je izvedeno od grčke reči petalon, što znači list, aludirajući na njegov savršeni rascep.[4][7][8]
Prva važna ekonomska primena petalita bila je kao sirovina za staklokeramičko posuđe za kuvanje CorningWare. Korišćen je kao sirovina za keramičke glazure.
^Anthony, John W.; Bideaux, Richard A.; Bladh, Kenneth W.; Nichols, Monte C. (2005). „Petalite”(PDF). Handbook of Mineralogy. Mineral Data Publishing. Приступљено 14. 3. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^*Hurlbut, Cornelius S. and Klein, Cornelis, 1985, Manual of Mineralogy, Wiley, 20th ed., pp. 459–460 ISBN0-471-80580-7
^Deer, W. A. (2004). Framework silicates: silica minerals, feldspathoids and the zeolites (2. изд.). London: Geological Soc. стр. 296. ISBN978-1-86239-144-4.
