PEP терапија

Антиретровирални лекови против ХИВ-а

Post-exposure prophylaxis, Post-exposure prevention (срп. Превенција након изложености) је превентивна метода у медицини која се примењује након изложености патогену.

ХИВ

ПЕП је безбедан и ефикасан начин превенције ХИВ-а код људи који су имали ризик од инфекције у протекла 72 часа.[1]

Ризично понашање

У ризично понашање, тачније индикације за коришћење ПЕП-а су интравенско коришћење наркотика, незаштићени сексуални однос (вагинални, анални, орални). Нарочито су ризични анални и вагинални секс.[1]

Тестирање пред терапију

Пред ПЕП терапију против ХИВ-а потребно је тестирати се на ХИВ. Уколико је особа ХИВ позитивна, ПЕП се не примењује. У том случају потребно је отпочети процедуру лечења инфекције ХИВ-ом.[1]

Терапија

Режим ПЕП-а се најчешће састоји од 3 антиретровирална лека, које је неопходно узети најкасније 72 часа након потенцијалне изложености вирусу. Терапија се наставља током 4 недеље. Лекови који се најчешће користе су tenofovir disoproxil fumarate и emtricitabine и још инхибитор интегразе, на пример Raltegravir.[1]

Тетанус

Ране се чисте и страна тела и некротично ткиво се уклањају. ПЕП се састоји од антитетанусних антитела, али антитела помажу у уклањању само невезане молекуле тетанусног токсина.[2]

Тетанусни антитоксин не изазива отпорност на токсин, због његове велике јачине.[2]

Хепатитис

Након изложености хепатитис Бе вирусу (HBV), могуће је применити ПЕП тако да се спречи инфекција и развој хроничних болести. ПЕП може представљати или хепатитис Бе вакцина или хепатитис Бе имуноглобулин (који се додаје уз вакцину).[3]

Такође, и новорођенчад треба да прими вакцину и имуноглобулине најкасније 12 сати након рођења.[3]

Лајмска болест

Након уједа крпеља примењује се једна доза доксициклина (doxycycline) да би се могућност развоја лајмске болести значајно умањила. Након убода такође је могуће применити антибиотике.[4]

Референце

  1. ^ а б в г Siedner, Mark J; Tumarkin, Ethan; Bogoch, Isaac I (2018-11-29). „HIV post-exposure prophylaxis (PEP)”. BMJ (на језику: енглески): k4928. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.k4928. 
  2. ^ а б „Тетанус” (PDF). Center for disease control. Приступљено 02. 07. 2021. 
  3. ^ а б „Postexposure Prophylaxis”. Center for disease control and prevention. Приступљено 06. 07. 2021. 
  4. ^ „Tick Bite Prophylaxis”. Center for disease control and prevention. Приступљено 06. 07. 2021.