Njujorška javna biblioteka (NYPL) sistem je javnih biblioteka u Njujork Sitiju. Sa skoro 53 miliona stavki i 92 lokacije, Njujorkška javna biblioteka je druga po veličini javna biblioteka u Sjedinjenim Državama (iza Kongresne biblioteke) i treća po veličini na svetu (iza Britanske biblioteke).[5] To je privatna, nevladina, neprofitna korporacija kojom se samostalno upravlja, a posluje učešćem privatnog i sa javnog finansiranja.[6]
Biblioteka, zvanično uspostavljena kao Njujorška javna biblioteka, Astor, Lenoks i Tilden fondacije, razvijena je u 19. veku, osnovana udruživanjem osnovnih biblioteka i socijalnih biblioteka bibliofila i bogatih, potpomognutih filantropijom najbogatijih Amerikanca tog doba.
Novootvorena biblioteka je bila besplatna referentna biblioteka, koja nije dozvoljavala da njene knjige kruže.[12] Do 1872. godine, biblioteka Astor je opisana u uvodniku Njujork Tajmsa kao „glavni referentni i istraživački resurs“,[13] ali „popularna svakako nije, i u velikoj meri joj nedostaju esencijalne javne biblioteke, da bi njeni ogranci gotovo mogli da budu pod ključem, imajući u vidu koliki pristup masama ljudi pružaju."[14]
Bivši guverner Njujorka i predsednički kandidat Semjuel Dž. Tilden verovao je da je potrebna biblioteka sa dometom širom celog grada, a nakon njegove smrti 1886. godine, zaveštao je najveći deo svog bogatstva — oko 2,4 miliona dolara (ekvivalentno $67 miliona dolara u 2023.) da se „uspostavi i održava besplatna biblioteka i čitaonica u gradu Njujorku“.[13] Ovaj novac će ostati netaknut u fondu nekoliko godina, sve dok Džon Bigelou, njujorški advokat, i Endru Hasvel Grin, obojica poverenika Tildenovog bogatstva, nisu došli na ideju da spoje dve najveće gradske biblioteke.[19]
Biblioteke Astor i Lenoks bile su u finansijskim poteškoćama. Iako je Njujork već imao brojne biblioteke u 19. veku, skoro sve su bile privatno finansirane i mnoge su naplaćivale ulaz ili korišćenje (primetni izuzetak je bio Kuper Junion, koji je svoju besplatnu čitaonicu otvorio za javnost 1859. godine)..[20] Bigelou, najistaknutiji pristalica plana za spajanje dve biblioteke, naišao je na podršku Luisa Kasa Ledijarda, člana Tildenovog odbora, kao i Džona Kadvaladera, u odboru Astora. Na kraju je Džon Stjuart Kenedi, predsednik odbora Lenoksa, takođe podržao plan.
Dana 23. maja 1895. Bigelou, Kadvalader i Džordž L. Rajvs su se složili da stvore „Njujoršku javnu biblioteku, fondacije Astor, Lenoks i Tilden“.[19] Plan je pozdravljen kao primer privatne filantropije za javno dobro.[13] Dana 11. decembra, Džon Šo Bilings je imenovan za prvog direktora biblioteke.[19] Novoosnovana biblioteka konsolidovala se sa Bibliotekom njujorške slobodne cirkulacije u februaru 1901. godine.[21]
U martu, Endru Karnegi je provizorno pristao da donira 5,2 miliona dolara (ekvivalentno $157 miliona dolara 2023. godine) za izgradnju šezdeset pet bibliotečkih ogranaka u gradu, uz uslov da njima upravlja i održava ih grad Njujork.[22][23] Sistemi javnih biblioteka u Bruklinu i Kvinsu, koji su prethodili konsolidaciji Njujorka, izbegavali su grantove koji su im bili ponuđeni i nisu se pridružili NYPL sistemu; oni su verovali da neće dobiti tretman jednak onima na Menhetnu i Bronksu.[24][25]
Kasnije, 1901. godine, Karnegi je formalno potpisao ugovor sa gradom Njujorkom da prenese svoju donaciju gradu kako bi mu omogućio da opravda kupovinu zemljišta za izgradnju biblioteka ogranaka.[26] Upravni odbor NYPL angažovao je konsultante za planiranje i prihvatio njihovu preporuku da se angažuje ograničen broj arhitektonskih firmi za izgradnju Karnegijevih biblioteka; ovo bi obezbedilo uniformnost izgleda i minimiziralo troškove. Poverenici su angažovali McKim, Mead & White, Carrère and Hastings i Valtera Kuka da dizajniraju sve bibliotečke ogranke.[27]
Njujorški pisac Vašington Irving bio je blizak Astorov prijatelj decenijama i pomogao je filantropu da dizajnira Astorovu biblioteku. Irving je bio predsednik Upravnog odbora biblioteke od 1848. do svoje smrti 1859. godine, oblikujući politiku prikupljanja podataka u biblioteci svojim snažnim senzibilitetom za evropski intelektualni život.[28] Nakon toga, biblioteka je angažovala nacionalno istaknute stručnjake da usmeravaju njenu politiku prikupljanja; oni su bili pod direktnim nadzorom direktora Džona Šou Bilingsa (koji je takođe razvio Nacionalnu medicinsku biblioteku), Edvina H. Andersona, Harija M. Lidenberga, Frenklina F. Hopera, Ralfa A. Bilsa i Edvarda Frihafera (1954–1970).[29] Oni su naglasili stručnost, objektivnost i veoma širok spektar znanja širom sveta u sticanju, očuvanju, organizovanju i stavljanju na raspolaganje opštoj populaciji skoro 12 miliona knjiga i 26,5 miliona dodatnih jedinica.[30] Direktori su zauzvrat podnosili izveštaje elitnom odboru poverenika, uglavnom starijim, dobro obrazovanim, filantropskim, pretežno protestantskim, belcima iz više klase sa komandnim pozicijama u američkom društvu. Oni su svoju ulogu videli u zaštiti autonomije biblioteke od političara, kao i u davanju statusa, resursa i opreznog staranja.[31]
Predstavnik mnogih važnih odluka odbora bila je kupovina 1931. privatne biblioteke velikog kneza Vladimira Aleksandroviča (1847–1909), strica poslednjeg cara. Ovo je bila jedna od najvećih nabavki ruskih knjiga i fotografskog materijala; u to vreme, sovjetska vlada je vodila politiku prodaje svojih kulturnih kolekcija u inostranstvu za zlato.[32] Povezane kolekcije obuhvataju značajan broj važnih radova ruskih fotografa, kao i fotografije vezane za kuću Romanovih i stručnjaka za Rusiju Džordža Kenana.[33]
Vojska je u svetskim ratovima u velikoj meri koristila bibliotečke mape i zbirke knjiga, uključujući i angažovanje njihovog osoblja. Na primer, šef Odseka za karte Volter Ristou bio je imenovan za šefa geografskog odeljenja njujorške kancelarije vojne obaveštajne službe u Njujorku od 1942. do 1945. Ristou i njegovo osoblje otkrili su, kopirali i pozajmili hiljade strateških, retkih ili jedinstvenih mapa ratnim agencijama kojima su bile potrebne informacije koje nisu bile dostupne preko drugih izvora.[34]
^The New York Public Library, Astor, Lenox and Tilden Foundations. Financial Statements and Supplemental Schedules, June 2016, page 8.
^„New York Public Library”. National Historic Landmark summary listing. National Park Service. 16. 9. 2007. Архивирано из оригинала 5. 12. 2007. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„New York Public Library”(PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 11. 1. 1967. Архивирано из оригинала(PDF) 7. 1. 2017. г. Приступљено 24. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Myers, Andrew (1968). „Washington Irving and the Astor Library”. Bulletin of the New York Public Library. св. 72 бр. 6. стр. 378—399.
^Chapman, Gilbert W. (1970). „Edward G. Freehafer: An Appreciation”. Bulletin of the New York Public Library. св. 74 бр. 10. стр. 625—628.
^Dain, Phyllis (1995). „'A Coral Island': A Century of Collection Development in the Research Libraries of the New York Public Library”. Biblion. св. 3 бр. 2. стр. 5—75.
^Dain, Phyllis (март 1991). „Public Library Governance and a Changing New York City”. Libraries & Culture. св. 26 бр. 2. стр. 219—250.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Kasinec, Edward; Davis, Robert H. Jr. (1990). „Grand Duke Vladimir Alexandrovich (1847–1909) and His Library”. Journal of the History of Collections. св. 2 бр. 2. стр. 135—142. doi:10.1093/jhc/2.2.135.
^Smith-Peter, Susan; Yoo, Hee-Gwone (2019). „Pre-Revolutionary Russian Photography at the New York Public Library: An Introduction”. Slavic & East European Information Resources. 19 (3–4): 263—368. S2CID151273591. doi:10.1080/15228886.2018.1538864.
^Hudson, Alice C. (1995). „The Library's Map Division Goes to War, 1941–45”. Biblion. св. 3 бр. 2. стр. 126—147.
Literatura
Chapman, Carleton B. Order out of Chaos: John Shaw Billings and America's Coming of Age (1994)
Dain, Phyllis. The New York Public Library: A History of Its Founding and Early Years (1973)
Davis, Donald G. Jr and Tucker, John Mark (1989). American Library History: a comprehensive guide to the literature. Santa Barbara: ABC-CLIO, Inc. ISBN0-87436-142-7
Glynn, Tom, Reading Publics: New York City's Public Libraries, 1754–1911 (Fordham University Press, 2015). xii, 447 pp.
Harris, Michael H. and Davis, Donald G. Jr. (1978). American Library History: a bibliography. Austin: University of Texas ISBN0-292-70332-5
Myers, Andrew B. The Worlds of Washington Irving: 1783–1859 (1974)
Reed, Henry Hope. The New York Public Library: Its Architecture and Decoration (1986)
Sherman, Scott (2015). Patience and fortitude : power, real estate, and the fight to save a public library, Brooklyn ; London : Melville House, ISBN978-1-61219-429-5
„New York Public Library”(PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 11. 1. 1967. Архивирано из оригинала(PDF) 7. 1. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Reed, Henry Hope (2011). The New York Public Library: The Architecture and Decoration of the Stephen A. Schwarzman Building. 500 Fifth Avenue, New York, NY: W.W. Norton and Company. ISBN978-0-393-07810-7.
Handbook of the New York Public Library. New York public library. 1921. стр. 7. Приступљено 10. 1. 2016. „The Central Building of The New York Public Library”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Johnston, Laurie; Anderson, Susan Heller (1. 6. 1983). „New York Day by Day”. The New York Times. ISSN0362-4331. Приступљено 22. 12. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)