Nemevalonatni put

Nemevalonatni put (mevalonatno nezavisni put, 2-C-metil-D-eritritol 4-fosfat/1-deoksi-D-skiluloza 5-fosfat (MEP/DOXP) put) alternativni je metabolički put za biosintezu izoprenoidnih prekurzora izopentenil pirofosfata (IPP) i dimetilalil pirofosfata (DMAPP).[1][2][3] Trenutno preferentno ime ovog puta je MEP put, pošto je MEP prvi metabolit na ruti do IPP.

Biosinteza isoprenoidnog prekursora

Klasični mevalonatni put ili put HMG-KoA reduktaze je metabolički put iz biosinteze izoprenoidnih prekurzora prisutnih u većini viših eukariota i nekim bakterijama. On je važan za produkciju IPP i DMAPP, koji služe kao osnove za biosintezu molekula izoprenoida (terpenoida) koji se koriste u procesima kao što je proteinska prenilacija, održavanje ćelijskih membrana, sinteza hormona, proteinsko ankerisanje i N-glikozilacija.

Bakterije, biljke, i apikompleksijske praživotinje — kao što je parazit malarije — imaju sposobnost proizvođenja prekurzora isoprenoida koristeći jedan alternativni put, MEP put, koji je nemevalonatni put. U slučaju biljki i pojedinih protozoa, biosinteza IPP/DMAPP se odvija u plastidnim organelama.[4] Biljke sintetišu izoprenoidne prekurzore koristeći mevalonatni put u citoplazmi i koristeći MEP put u njihovim hloroplastima. Bakterije koje koriste ovaj put obuhvataju važne patogene kao što je Mycobacterium tuberculosis.[5]

Nemevalonatni put reakcija biosinteze izoprenoida.[6] Enzimske skraćenice u ovoj slici su nestandardne (cf. Eisenreich et al.[7])

Reference

  1. ^ Rohmer M; Rohmer, Michel (1999). „The discovery of a mevalonate-independent pathway for isoprenoid biosynthesis in bacteria, algae and higher plants”. Nat Prod Rep. 16 (5): 565—574. PMID 10584331. doi:10.1039/a709175c. 
  2. ^ W. Eisenreich; A. Bacher; D. Arigoni; F. Rohdich (2004). „Review Biosynthesis of isoprenoids via the non-mevalonate pathway”. Cellular and Molecular Life Sciences. 61 (12): 1401—1426. PMID 15197467. doi:10.1007/s00018-004-3381-z. 
  3. ^ Hunter, WN (2007). „The Non-mevalonate Pathway of Isoprenoid Precursor Biosynthesis” (PDF). Journal of Biological Chemistry. 282 (30): 21573—21577. doi:10.1074/jbc.R700005200. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 01. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2017. 
  4. ^ Lichtenthaler H (1999). „The 1-Deoxy-D-xylulose-5-phosphate pathway of isoprenoid biosynthesis in plants”. Annu Rev Plant Physiol Plant Mol Biol. 50: 47—65. PMID 15012203. doi:10.1146/annurev.arplant.50.1.47. 
  5. ^ Wiemer, AJ; Hsiao, CH; Wiemer, DF (2010). „Isoprenoid Metabolism as a Therapeutic Target in Gram-Negative Pathogens”. Current Topics in Medicinal Chemistry. 10 (18): 1858—1871. PMID 20615187. doi:10.2174/156802610793176602. 
  6. ^ Qidwai T, Jamal F, Khan MY, Sharma B (2014). „Exploring Drug Targets in Isoprenoid Biosynthetic Pathway for Plasmodium falciparum”. Biochemistry Research International. 2014: 657189. PMC 4017727 Слободан приступ. PMID 24864210. doi:10.1155/2014/657189. 
  7. ^ Eisenreich W, Bacher A, Arigoni D, Rohdich F (2004). „Biosynthesis of Isoprenoids Via the Non-mevalonate Pathway”. Cell. Mol. Life Sci. 61 (12): 1401—26. PMID 15197467. doi:10.1007/s00018-004-3381-z. 

Literatura