Napadi leoparda

Ljudožder iz Gunsora nakon što ga je ubio britanski oficir V. A. Kanduit (W. A. Conduitt) 21. aprila 1901. Kriv za najmanje 20 ljudskih smrti, leopard je ubijen prislonjen na svoju poslednju žrtvu, dete iz sela Somnapur u okrugu Seoni u Indiji.[1]

Napadi leoparda su napadi na ljude, druge leoparde i druge životinje od strane leoparda. Učestalost napada leoparda na ljude varira u zavisnosti od geografskog područja i istorijskog perioda. Uprkos širokoj rasprostranjenosti leoparda (Panthera pardus) od podsaharske Afrike do jugoistočne Azije, napadi se redovno prijavljuju samo u Indiji i Nepalu.[2][3] Od pet „velikih mačaka“, manje je verovatno da će leopardi postati ljudožderi — samo jaguari i snežni leopardi su na manje lošem glasu.[4][5] Međutim, leopardi su ozvaničeni lovci na primate koji nisu ljudi, a koji ponekad hvataju i velike vrste poput gorila zapadne nizije.[6] Drugi primati mogu činiti 80% ishrane leoparda.[7] Dok leopardi uglavnom izbegavaju ljude, oni tolerišu blizinu ljudi bolje od lavova i tigrova, i često dolaze u sukob sa ljudima prilikom napada na stoku.[8]

Napadi indijskog leoparda su možda dostigli svoj vrhunac tokom kasnog devetnaestog i početka dvadesetog veka, što se poklopilo sa ubrzanom urbanizacijom.[4] Napadi u Indiji su još uvek relativno česti, a u nekim delovima zemlje leopardi ubijaju više ljudi nego svi drugi veliki mesožderi zajedno.[9][10] Indijske države Gudžarat, Himačal Pradeš, Maharaštra, Utarakand i Zapadni Bengal doživljavaju najozbiljniji sukob između ljudi i leoparda. U Nepalu, većina napada se dešava u srednjim regionima (Terai i niži Himalaji).[3] Jedna studija je zaključila da je stopa napada leoparda na ljude u Nepalu 16 puta veća nego bilo gde drugde, što rezultira sa oko 1,9 ljudskih smrti godišnje na milion stanovnika, u proseku 55 ubistava godišnje.[3] U bivšoj sovjetskoj centralnoj Aziji, napadi leoparda su prijavljeni na Kavkazu, u Turkmeniji (današnji Turkmenistan) i u regionu Lankaran u današnjem Azerbejdžanu. Retki napadi su se desili u Kini.[11]

Moguće je da ljudi pobede u borbi protiv leoparda, kao u slučaju 56-godišnje žene koja je srpom i lopatom ubila leoparda koji ju je napao, i koja je preživela sa teškim povredama,[12] kao i u slučaju 73-godišnjeg muškarca iz Kenije koji je leopardu naneo fatalne povrede otkinuvši mu jezik.[13] Na globalnom nivou, napadi na ljude — posebno napadi koji nisu fatalni i koji rezultiraju samo lakšim povredama — verovatno ostaju nedovoljno prijavljeni zbog nedostatka programa za praćenje i standardizovanog protokola izveštavanja.[14]

Reference

  1. ^ Conduitt, W. A. (1903). „A man-eating panther”. Journal of the Bombay Natural History Society. 14: 595—597. Приступљено 22. 3. 2013. 
  2. ^ Athreya, V. (2012). Conflict resolution and leopard conservation in a human dominated landscape (Ph.D.). Manipal University. Приступљено 29. 3. 2013. 
  3. ^ а б в Maskey, T. M.; Bauer, J.; Cosgriff, K. (2001). Village children, leopards and conservation. Patterns of loss of human live through leopards (Panthera pardus) in Nepal (Извештај). Kathmandu, Nepal: Department of National Parks and Wildlife Conservation/Sustainable Tourism CRC. 
  4. ^ а б Quigley, H.; Herrero, S. (2005). „Chapter 3: Characterization and prevention of attacks on humans”. Ур.: Woodroffe, R.; Thirgood, S.; Rabinowitz, A. People and wildlife: Conflict or co-existence?. Cambridge University Press. стр. 27—48. ISBN 9780521825054. 
  5. ^ Inskip, C.; Zimmermann, A. (2009). „Human-felid conflict: A review of patterns and priorities worldwide”. Oryx. 43 (1): 18—34. doi:10.1017/S003060530899030X Слободан приступ. 
  6. ^ Fay, J. M.; Carroll, R.; Kerbis-Peterhans, J. C.; Harris, D. (1995). „Leopard attack on and consumption of gorillas in the Central African Republic”. Journal of Human Evolution. 29 (1): 93—99. doi:10.1006/jhev.1995.1048. 
  7. ^ Srivastava, K. K.; Bhardwaj, A. K.; Abraham, C. J.; Zacharias, V. J. (1996). „Food habits of mammalian predators in Periyar Tiger Reserve, South India”. The Indian Forester. 122 (10): 877—883. Приступљено 22. 3. 2013. 
  8. ^ Quammen, D. (2003). Monster of God: The man-eating predator in the jungles of history and the mindНеопходна слободна регистрација. New York: W. W. Norton & Company. стр. 55–61. ISBN 9780393326093. Приступљено 20. 3. 2013. 
  9. ^ Kimothi, P. (5. 2. 2011). „Losers on both sides as man-animal war rages”. The Pioneer. Архивирано из оригинала 2. 3. 2011. г. Приступљено 22. 3. 2013. 
  10. ^ Athreya, V. R.; Thakur, S. S.; Chaudhuri, S.; Belsare, A. V. (2004). A study of the man-leopard conflict in the Junnar Forest Division, Pune District, Maharashtra (PDF) (Извештај). Submitted to the Office of the Chief Wildlife Warden, Maharashtra State Forest Department, and the Wildlife Protection Society of India, New Delhi, India. 
  11. ^ Heptner, V. G.; Sludskii, A. A. (1992) [1972]. „Bars (Leopard)”. Mlekopitajuščie Sovetskogo Soiuza. Moskva: Vysšaia Škola [Mammals of the Soviet Union, Volume II, Part 2]. Washington DC: Smithsonian Institution and the National Science Foundation. стр. 269—271. ISBN 978-90-04-08876-4. 
  12. ^ „Indian woman survives leopard attack after fighting predator for 30 minutes”. The Telegraph. 27. 8. 2014. Приступљено 27. 8. 2014. 
  13. ^ „Man rips leopard's tongue out”. News24.com. 2005-06-23. Приступљено 2018-07-24. 
  14. ^ Löe, J.; Röskaft, E. (2004). „Large carnivores and human safety: A review”. Ambio: A Journal of the Human Environment. 33 (6): 283—288. PMID 15387060. S2CID 37886162. doi:10.1579/0044-7447-33.6.283.