Nacionalni park Lorenc

Nacionalni park Lorenc
Taman Nasional Lorentz
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Pankak Džaja na severo-zapadnom uglu nacionalnog parka
Mapa Nacionalnog parka Lorenc
LokacijaProvincija Papua, Indonezija
Najbliži gradVavena
Koordinate4° 45′ S 137° 50′ E / 4.750° Ј; 137.833° И / -4.750; 137.833
Površina25.056 km2 (9.674 sq mi)
Osnovan1997
Upravno teloMinistarstvo šumarstva
Mesto svetskog nasleđa1999
Svetska baština Uneska
Naziv na zvaničnom spisku svetske baštine
KriterijumiPrirodno: viii, ix, x
Referenca955
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis1999 (23. sednica)

Nacionalni park Lorenc je najveći nacionalni park u jugoistočnoj Azija (25.056 km²). Smešten je na severozapadnoj obali ostrva Nove Gvineje u indonezijskoj pokrajini Papua.[1][2][3] Park je nazvan po holandskom istraživaču Hendrikusu Albertusu Lorencu[4] koji je prvi prošao ovim područjem u ekspediciji 1909-10. godine.

To je jedino zaštićeno područje na svetu u kojemu se nalazi netaknut i neprekinut prelaz od ekosistema večitog planinskog leda do tropskih obala, uključujući široka područja nizinskih vlažnih područja, kišnih šuma i alpske tundre. Kako se nalazi na dodirnoj tački dve kontinentalne ploče, ovo područje je mesto kontinuiranih formacija planina i delovanja ledenjaka. S velikim brojem nalazišta fosila i živih endema, te najvećim stepenom bioraznolikosti[5][6] u širem području, takođe je važno mesto za proučavanje evolucije života na Novoj Gvineji. Zbog toga je njegovih 23.500 km² upisano na Uneskov spisak mesta svetske baštine u Aziji 1999. godine.

Odlike

Rudnik Grasberg

U parku se nalazi 4.884 metra visok vrh planine Maoka,[7] Punkak Džaja,[8][9] koji je najviši vrh između Himalaja i Anda. U parku se nalaze mnoga neistražena i nezabeležena područja u kojima verojatno obitavaju mnoge vrste biljaka i životinja koje su nepoznate naučnicima.

Bioraznolikost

U Nacionalnom parku Lorenc obitava više vrsta biljaka kao što su: nipah (Nypa fruticans), bakau (Rhizophora apiculata), Pandanus julianettii, Colocasia esculenta, Podocarpus pilgeri i Nauclea coadunata.

Tu obitava i preko 630 vrsta ptica (oko 70% od ukupnog broja na Novoj Gvineji), među kojima su dve vrste kazuara, 31 vrsta goluba, 31 vrsta kakadua, 13 vrsta vodomara, 29 vrsta medosasa[10] i veliki broj ugroženih vrsta kao što je veliki kazuar, južnjački krunasti golub (Goura scheepmakeri), Peskvetov papagaj (Psittrichas fulgidus),[11] Salvadorijeva patka (Salvadorina waigiuensis)[12][13] i Makgregorov divovski medojed (Macgregoria pulchra). Endemske vrste su snežnoplaninski fazan (Anurophasis monorthonyx) i snežnoplaninski crvendać (Petroica archboldi), te 26 tropskih vrsta.

Od 123 vrsta sisara tu obitavaju: dugokljuni jež (Zaglossus bruijni), kratkokljuni jež (Tachyglossus aculeatus), 4 vrste kuskusa (Phalangeridae), te valabiji,[14] divlje mačke, šumski klokani[15] i endemski šumski klokan Dingizo (Dendrolagus mbaiso).[16]

Ljudsko stanovanje i kultura

Područje nacionalnog parka bilo je naseljeno više od 25.000 godina. Šume Lorenca obuhvataju tradicionalne zemlje osam autohtonih etničkih grupa,[17] uključujući Asmale, Emuge, Dane, Sempane, i Nduge. Procenjuje se da sadašnja populacija varira između 6.300 i 10.000.[17]

Široko je prihvaćeno da strategije uprave očuvanja parka moraja da uključuju potrebe i težnje tih naroda ako se želi da se ostvari uspešna zaštita biodiverziteta parka. Štaviše, kulturna raznolikost je još jedna važna mera uspeha parka.

Galerija

Reference

  1. ^ Santoso, Bangun; Ardiansyah, Novian (2022-06-30). „DPR Sahkan RUU DOB, Papua Kini Punya 3 Provinsi Baru: Papua Selatan, Papua Tengah Dan Papua Pegunungan”. suara.com (на језику: индонежански). Приступљено 2022-07-01. 
  2. ^ Utama, Felldy (2022-06-30). „Usai RUU DOB Papua Disahkan, Ini Perintah Mendagri Buat Bupati Papua Selatan : Okezone Nasional”. Nasional Okezone (на језику: индонежански). iNews. Jakarta: Okezone. Приступљено 2022-07-01. 
  3. ^ Setyaningrum, Puspasari (2022-07-02). „Profil Provinsi Papua Tengah”. KOMPAS.com. Приступљено 2022-09-11. 
  4. ^ Zwarte menschen - witte bergen: verhaal van den tocht naar het sneeuwgebergte van Nieuw-Guinea. Leiden: E.J. Brill, 1913. (Tweede dr. 2005, Amsterdam / Antwerpen: Uitgeverij Atlas; met een voorwoord van Tijs Goldschmidt en een inleiding van A.S. Troelstra. ISBN 90-450-05085.).
  5. ^ „What is biodiversity?” (PDF). United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 08. 2021. г. Приступљено 16. 07. 2023. 
  6. ^ „Excite News - Hints of life on what was thought to be desolate early Earth”. apnews.excite.com. 2015-10-23. Архивирано из оригинала 2015-10-23. г. Приступљено 2022-09-05. 
  7. ^ Ian Allison and James A. Peterson. „Glaciers of Irian Jaya, Indonesia and New Zealand”. U.S. Geological Survey, U.S.Department of the Interior. Архивирано из оригинала 12. 05. 2008. г. Приступљено 15. 8. 2017. 
  8. ^ Müller, Kal (2008). Amungme : tradition and change in the highlands of Papua. Freeport Indonesia. OCLC 316516243. 
  9. ^ Neill, Wilfred T. (1973). Twentieth-Century IndonesiaНеопходна слободна регистрација. Columbia University Press. стр. 14. ISBN 978-0-231-08316-4. 
  10. ^ Indonezijsko ministarstvo šuma Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2010) (језик: енглески) Preuzeto 13. listopada 2011.
  11. ^ Forshaw, Joseph M. (2006). Parrots of the World; an Identification Guide. Illustrated by Frank Knight. Princeton University Press. plate 23. ISBN 978-0-691-09251-5. 
  12. ^ BirdLife International (2021). „Salvadorina waigiuensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2021: e.T22680127A194770067. Приступљено 20. 11. 2021. 
  13. ^ Chambers, M. R. (1987). „The Freshwater Lakes of Papua New Guinea: An Inventory and Limnological Review”. Journal of Tropical Ecology. 3 (1): 1—23. JSTOR 2559420. S2CID 83920625. doi:10.1017/s0266467400001073. 
  14. ^ Ruedas, Luis A.; Morales, Juan Carlos (2005). „Evolutionary Relationships Among Genera of Phalangeridae (Metatheria: Diprotodontia) Inferred from Mitochondrial DNA”. Journal of Mammalogy. 86 (2): 353—365. S2CID 85654240. doi:10.1644/BER-117.1. .
  15. ^ Procter-Gray, E.; Gansiosser, U. (1987). „The individual behaviors of Lumholtz's Tree-Kangaroo: Repertoire and taxonomic iTree-kangaroosmplications”. Journal of Mammalogy. 67 (2): 343—352. JSTOR 1380888. doi:10.2307/1380888. Приступљено 25. 10. 2013.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  16. ^ Leary T, Seri L, Wright D, Hamilton S, Helgen K, Singadan R, Menzies J, Allison A, James R, Dickman C, Aplin K, Flannery T, Martin R & Salas L (2008). „Dendrolagus mbaiso”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 2008-10-15.  Listed as Critically Endangered (CR A2cd v3.1)
  17. ^ а б UNESCO: WHC Nomination Documentation, 1999, retrieved 18 November 2010
  18. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III” (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x Слободан приступ. Приступљено 2013-07-06. 
  19. ^ Cheek, M.; Jebb, M. (2013). „The Nepenthes micramphora (Nepenthaceae) group, with two new species from Mindanao, Philippines”. Phytotaxa. 151 (1): 25—34. doi:10.11646/phytotaxa.151.1.2 Слободан приступ. 
  20. ^ BirdLife International (2016). „Goura scheepmakeri”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T45014473A95138699. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T45014473A95138699.en Слободан приступ. Приступљено 13. 11. 2021. 
  21. ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14. 

Literatura

Spoljašnje veze

Nacionalni park Lorenc на Викимедијиној остави.