N,N-Diizopropilaminoetanol
N ,N -Diizopropilaminoetanol
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
2-[Di(propan-2-il)amino]etan-1-ol
Drugi nazivi
2-[Di(propan-2-il)amino]etanol 2-(diizopropilamino)etanol
Identifikacija
Bajlštajn
1697955
ChemSpider
ECHA InfoCard
100.002.307
EC broj
202-536-2
MeSH
2-diisopropylaminoethanol
RTECS
KK5950000
UNII
UN broj
2922
Svojstva
C 8 H 19 N O
Molarna masa
145,25 g·mol−1
Agregatno stanje
Bezbojna tečnost
Miris
Амонијак
Gustina
826 mg mL−1
Tačka topljenja
2.066 °C; 3.751 °F; 2.339 K
Tačka ključanja
4.359 °C; 7.878 °F; 4.632 K
log P
1.476
Napon pare
<100 Pa (at 20 °C)
Indeks refrakcije (n D )
1.442
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja
[ 3]
GHS grafikoni
H302 , H311 , H314 , H331
P261 , P280 , P305+351+338 , P310
NFPA 704
Tačka paljenja
64 °C (147 °F; 337 K)
Letalna doza ili koncentracija (LD , LC ):
394 mg kg−1 (kožni, zec) 860 mg kg−1 (oralno, pacov)
Srodna jedinjenja
Srodne alkanols
Srodna jedinjenja
Dietilhidroksilamin
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na
standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije
N,N-Diizopropilaminoetanol (DIPA ) je sredstvo za proizvodnju različitih hemikalija i međuprodukt u proizvodnji nervnih agenasa VX i NX, [ 4] to je takođe organsko jedinjenje , koje sadrži 8 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 145,243 Da .
To je bezbojna tečnost, mada uzorci koji su stari mogu izgledati žućkasto.
Osobine
Uticaji na zdravlje
Udisanje i kontakt sa kožom očekuju se kao glavni putevi profesionalne izloženosti ovom hemijskom spoju. Na osnovu testova sa životinjama prilikom jedne izloženosti, smatra se da je blago toksičan ako se proguta ili udahne, umereno toksičan ako se apsorbuje kroz kožu, a takođe i korozivan za oči i kožu. [ 3] Para može izazvati iritaciju očiju i gornjeg respiratornog trakta. Mogu se pojaviti privremeni i reverzibilni poremećaji vida, karakterisani blagim zamagljenjem vida, plavo-sivom obojenosti vida ("plava magla") ili halo efektom (pojava aureole oko izvora svetlosti).
Reference
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.” . Drug Discov Today . 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519 . doi :10.1016/j.drudis.2010.10.003 . уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry . 4 : 217—241. doi :10.1016/S1574-1400(08)00012-1 .
^ а б „SAFETY DATA SHEET 2--(Diisopropylamino)ethanol” . SigmaAldrich . MilliporeSigma. 14. 11. 2021. Приступљено 27. 4. 2022 .
^ Suzuki, Osamu; Kanako Watanabe, ур. (2005). Drugs and poisons in humans : a handbook of practical analysis (1. Aufl. изд.). Berlin [u.a.]: Springer. стр. 69—90. ISBN 978-3-540-22277-4 . doi :10.1007/3-540-27579-7_9 .
^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods” . J. Phys. Chem. A . 102 : 3762—3772. doi :10.1021/jp980230o .
^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices” . Chem Inf. Comput. Sci . 41 : 1488—1493. PMID 11749573 . doi :10.1021/ci000392t .
^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties” . J. Med. Chem . 43 : 3714—3717. PMID 11020286 . doi :10.1021/jm000942e .
Literatura
Spoljašnje veze