Rišar, Elmer Lak i Toe Blejk su formirali „udarnu liniju”, visokobodovnu napadačku liniju iz 1940-ih. Rišar je bio član osam timova šampiona Stenli kapa, uključujući rekord lige pet puta zaredom između 1956. i 1960; bio je kapetan tima u zadnje četiri od tih sezona. Hokejska dvorana slavnih je napravila iznimku od svog uobičajenog petogodišnjeg perioda čekanja za sticanje podobnosti i uvela Rišara u dvoranu 1961. Godine 1975, on je primljen u Kanadsku sportsku dvoranu slavnih. Kanađani su penzionisali njegov broj 9, 1960. godine, a 1999. godine formiran je Trofej Morisa „Rakete” Rišara, koji se svake godine dodeljuje vodećem strelcu regularnog dela lige.
Detinjstvo i mladost
Žozef Anri Moris Rišar rođen je 4. avgusta 1921. godine u Montrealu u Kvebeku. Njegovi roditelji, Onesim Rišar i Alis Larami, obitavali su u regiji Gaspe u Kvebeku, pre nego što su se preselili u Montreal, gde su se naselili u kvartu Nuvo-Bordo.[2] Moris je bio najstarije od osmoro dece; imao je tri sestre: Žoržet, Rolan i Margerit; i četvoro braće: Rene, Žak, Anri i Klod.[3] Onesim je bio stolar po zanatu i zaposlio se u Kanadskoj pacifičkoj železnici ubrzo nakon što se Moris rodio.[4] Rišarovi su teško živeli tokom Velike depresije; Onesim je izgubio posao 1930. godine, i porodica se oslanjala na državnu pomoć sve dok ga železnica nije ponovo zaposlila oko 1936.[5]
Rišar je dobio svoj prvi par klizaljki kada mu je bilo četiri godine, i odrastao je klizajući se po lokalnim rekama i maloj dvorišnoj ledenoj površini koju je njegov otac stvorio.[6] Organizovani hokej nije igrao do svoje 14. godine. Umesto toga, Rišar je razvio svoje veštine igrajući šini i „hog” - igru koja je zahtevala da nosač paka drži pak dalje od drugih što duže moguće.[7] Mada je isto tako igrao bejzbol i bavio se bokssom, hokej je bio njegova strast. Nakon što je počeo da igra u organizovanim ligama, Rišar je sarađivao sa nekoliko timova koristeći pseudonime poput „Moris Rišon” kako bi izbegao pravila koja igrače ograničavaju na jedan tim.[8] U jednoj ligi vodio je svoj tim na tri uzastopna prvenstva i postigao 133 od 144 gola svog tima u sezoni 1938–39.[9]
Sa 16 godina, Rišar je napustio školu kako bi radio sa ocem kao mašinovođa.[10] Upisao se u tehničku školu, sa namerom da stekne trgovački sertifikat.[11] Sa 18 godina Rišar se pridružio Verden Juniorsu, mada je kao novajlija dobijao malo vremana na ledu u regularnoj sezoni.[12] U deset utakmica regularne sezone postigao je četiri gola, a u četiri utakmice plejofa doprineo je sa šest golova Verdenovoj pobedi na provincijskom prvenstvu.[13][14] On je unapređen u podružnicu Montreal Kanadjensa u Seniorskoj hokejaškoj ligi u Kvebeka 1940. godine, ali je u prvoj utakmici zadobio slomljen gležanj nakon udara u daske i propustio je ostatak sezone.[15] Povreda je takođe ukinula njegove nade da će se pridružiti Kanadskoj vojsci: on je pozvan u regrutni centar sredinom 1941. godine, ali je smatran nepodobnim za borbu.[16]
Izvan leda je Rišar bio tih, skroman mladić, koji je malo govorio.[9] Svoju buduću suprugu Lucil Norše upoznao je kada mu je bilo sedamnaest godina, a njoj skoro četrnaest. Bila je mlađa sestra jednog od njegovih saigrača u Bordou. Njena bistra, društvena persona upotpunjavala je Rišarovu rezervisanu prirodu.[17] Lucil se pokazala sposobnom da ga vodi kroz iskušenja i razočaranja koja je doživeo u hokeju i u životu.[18] Oni su bili zaručeni kada je on imao 20 godina, i iako su njeni roditelji smatrali da je premlada, venčali su se 12. septembra 1942, kada je ona imala sedamnaest godina.[19]
O'Brien, Andy (1961), Rocket Richard, Toronto, Ontario: Ryerson Press
O'Brien, Andy (2001), Rocket Richard, Toronto, Ontario: Ryerson Press, ISBN978-0-9686220-4-9
Pincus, Arthur (2006), The Official Illustrated NHL History, Montreal, Quebec: Readers Digest, ISBN0-88850-800-X
Podnieks, Andrew (2003), Players: The ultimate A–Z guide of everyone who has ever played in the NHL, Toronto, Ontario: Doubleday Canada, ISBN0-385-25999-9
.jpg)
