Vrh planine Vitni nalazi se na grebenu Sijera Kresta i Velikoj slivnoj podeli. On leži u blizini većine najviših vrhova Sijera Nevade.[11] Vrh se dramatično uzdiže iznad doline Ovens, koji sedi na 10.778 ft (3.285 m) ili nešto više od dve milja iznad grada Loun Pajn, 15 milja istočno u dolini Ovens.[11] Postepenije se podiže na zapadnoj strani, ležeći samo oko 3.000 ft (910 m) iznad Džon Mjur staze kod jezera Gitar.[12]
Procenjena visina vrha planine Vitni menjala se tokom godina. Tehnologija merenja visine postala je rafiniranija, i što je još važnije, vertikalni koordinatni sistem se promenio. Obično se navodilo da je vrh na visini od 14.494 ft (4.418 m) i ovo je nadmorska visina utisnuta na USGS mesingani referentni disk na vrhu. Na starijoj ploči na vrhu (lim sa crnim slovima na belom emajlu) stoji „kota 14.496,811 stopa”, ali ovo je procenjeno koristeći starije vertikalne podatke (NGVD29) iz 1929. Od tada je oblik Zemlje (geoid) tačnije procenjen. Korišćenjem novih vertikalnih podatka uspostavljenih 1988. godine (NAVD88), sada se procenjuje da je referentna vrednost 14.505 ft (4.421 m).[1][16]
Istočna padina Vitnija daleko je strmija od zapadne, jer je čitava Sijera Nevada rezultat rasednog bloka koji je analogan vratima podruma: šarke vrata su na zapadu, a vrata se polako podižu na istoku.[17]
Uspon je uzrokovan sistemom raseda koji se proteže duž istočne baze Sijere, ispod planine Vitni. Stoga, granit koji formira planinu Vitni je isti granit koji formira Alabama Hils, hiljadama stopa niže.[15] Podizanje Vitnija (i pad doline Ovens) nastao je zbog istih geoloških sila koje su oblikovale celokupnu Bejsin end Rejndž provinciju: kora većeg dela intermontanskog zapada polako se rasteže.[18]
Granit koji formira planinu Vitni deo je batolita Sijera Nevade.[19] U doba krede, mase rastopljene stene proistekle iz subdukcije uzdizale su se ispod današnjeg Vitnija i učvrstile se pod zemljom da bi stvorile velika prostranstva granita.[19] U poslednjih 2 do 10 miliona godina Sijera je potisnuta nagore, što je omogućilo ledenjačkoj i rečnoj eroziji da ogoli gornje slojeve stena da bi se otkrio otporni granit koji danas čini planinu Vitni.[20]
Letnje temperature su veoma promenljive, u rasponu od ispod zaleđavajućih do najviših oko 80 °F (27 °C) tokom ekstremnih toplotnih talasa u dolini Ovens.
Na osnovu opsega od najviše prosečne visoke temperature od 25,7 °F (−3,5 °C) do najniže prosečne najniže temperature od 4,2 °F (−15,4 °C) za zimske temperature u tabeli (decembar do marta), svakih 1 in (25 mm) tečnih padavina korespondira sa približno 15—40 in (380—1.020 mm) snega, a niže temperature proizvode veće dubine snega.[21]
^„30-year normals, 1981-2010, 800m PRISM cells / interpolated”. PRISM Climate Group, Oregon State University. „To find the table data on the PRISM website, start by clicking Coordinates (under Location); copy Latitude and Longitude figures from top of table; click Zoom to location; click Precipitation, Minimum temp, Mean temp, Maximum temp; click 30-year normals, 1981-2010; click 800m; click Interpolate grid cell values; click Retrieve Time Series button.”
Literatura
Thompson, Doug; Elisabeth Newbold (1997). Mount Whitney: Mountain Lore from the Whitney Store. Westwind Publishing Company. ISBN978-0-9653596-0-3.
