Manono (Demokratska Republika Kongo)

Manono
Manono iz vazduha
Manono iz vazduha
Manono на карти Democratic Republic of the Congo
Manono
Manono
Koordinate: 7° 17′ 41″ Ј; 27° 27′ 16″ И / 7.294704° Ј; 27.454491° И / -7.294704; 27.454491
ZemljaDemokratska Republika Kongo
ProvincijaTanganjika
TeritorijaManono
KlimaAw
Nacionalni jezikSvahili

Manono je grad i teritorija u provinciji Tanganjika, Demokratska Republika Kongo.

Istorija

Manono je bio ozbiljno pogođen Drugim ratom u Kongu (1998-2003), pri čemu su mnoge zgrade uništene. Pobunjenici Mitinga za kongoanske demokratije i savezničke ruandske vojnike su preuzeli kontrolu nad Manonom 1999. godine.[1][2] Hidroelektrana je generisala struju, a grad je imao pivaru koja je snabdevala okolinu; oba postrojenja su uništena tokom rata.[3]

UN su izvršile razoružavanje 2008. godine, nudeći da prihvate oružje u zamenu za bicikl. Ova shema je bila uspešna u uklanjanju oružja.[4] Manono je kasnije bio pogođen Katanškom pobunom; do 2014/15, Gedeon Kjungu Mutanga, vođa pobunjeničke grupe Maj Maj Kata Katanga, delovao je u toj oblasti pre nego što se relocirao. Elementi njegove grupe nastavili su da deluju na teritoriji Manona. U novembru 2021. godine, tri komandanta i 169 militanata Maj Maj Bakata Katanga predali su se vladi u Manonovom sektoru Mpijana.[5]

Lokacija, ekonomija i kultura

Manono leži na zapadnoj obali reke Lukuši, pritoke reke Luvua. Grad je rečna luka, sa baržama koje dovoze teret iz Lubumbašija.[3] Manono je takođe povezan sa napuštenom železničkom linijom[3][6] do Mujumbe.[7] Grad se nalazi duž nacionalnog puta 33 (N33) i regionalnog puta 628 (R628).[8]

Ekonomska aktivnost je usredsređena na rudarstvo, sa okolinom koja sadrži oko 100 miliona tona minerala, uključujući spodumen (litijum), kolumbit, kalaj i tantalit.[3][9] Preduzeće Geomajns je otpočelo rudarske radove 1915. godine.[10] Rudnik Manono-Kitolo radio je skoro neprekidno do kasnih 1970-ih, prvo u okviru Geomajnsa, a kasnije unutar Kongo-Etajna i Zajretajna. U ovom periodu izvađeno je oko 180.000 tona rude kasiterita.[11]

Kolaps svetske cene kalaja 1980-ih godina ozbiljno je pogodio privredu grada.[3] Međutim, od 2017. su u toku istraživanja litijumskih minerala i kalaja u istorijskom rudniku kalaja u regionu Manono – Kitotolo, sa preko 100 miliona dolara koje je australijska rudarska kompanija AVZ potrošila za pomoć razvoju rudnika i šireg regiona.[12]

Grad opslužuje Aerodrom Manono.[13] Manono ima katedralu koju su sagradili belgijski misionari, a koja je bila teško oštećena tokom rata.[3]

Klima

Manono ima tropsku savansku klumu (Kepen: Aw).

Klima Manona
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Prosek, °C (°F) 25,0
(77) 		25,2
(77,4) 		25,7
(78,3) 		25,8
(78,4) 		25,4
(77,7) 		24,2
(75,6) 		24,4
(75,9) 		25,5
(77,9) 		26,5
(79,7) 		26,1
(79) 		25,2
(77,4) 		24,8
(76,6) 		25,3
(77,5)
Količina padavina, mm (in) 172
(6,77) 		146
(5,75) 		199
(7,83) 		122
(4,8) 		17
(0,67) 		2
(0,08) 		0
(0) 		6
(0,24) 		44
(1,73) 		90
(3,54) 		161
(6,34) 		181
(7,13) 		1,140
(44,88)
Izvor: Climate-Data.org[14]

Reference

  1. ^ „IRIN Update 688 for 8 June [19990608]”. UN Office for the Coordination of Humanitarian Affairs. 8. 6. 1999. Приступљено 23. 3. 2009. 
  2. ^ „Southern African News Features”. sardc.net. 1. 10. 2000. Архивирано из оригинала 22. 2. 2013. г. Приступљено 23. 3. 2009. 
  3. ^ а б в г д ђ „Beer and normality in DR Congo”. BBC News. 27. 11. 2008. Приступљено 23. 3. 2009. 
  4. ^ „The tragedy of Congo”. The Guardian. 4. 11. 2008. Приступљено 23. 3. 2009. 
  5. ^ „Tanganyika : reddition de 3 anciens proches de Gédéon Mutanga et 169 combattants”. RadioOkapi. 8. 11. 2021. Приступљено 11. 10. 2022. 
  6. ^ National Geographic Atlas of the World, revised sixth edition, National Geographic Society, 1992
  7. ^ The Great Soviet Encyclopedia, third edition (1970-1979).
  8. ^ „ARRÊTÉ DÉPARTEMENTAL 79/BCE/TPAT/60/004/79 portant fixation des listes des routes constituant le réseau des routes nationales et régionales dans la République du Zaïre” (PDF) (PDF) (на језику: француски). 28. 2. 1979. Приступљено 22. 11. 2021. 
  9. ^ „Manono, Katanga (Shaba), Democratic Republic of Congo (Zaïre)”. mindat.org. Приступљено 23. 3. 2009. 
  10. ^ Hillman, John (1997), „Chartered Companies and the Development of the Tin Industry in Belgian Africa, 1900-1939”, African Economic History, University of Wisconsin Press (25): 154, doi:10.2307/3601883 
  11. ^ Manono-Kitotolo Lithium Tailings Project, Tantalex Resources Corporation, Приступљено 6. 4. 2021 [мртва веза]
  12. ^ „Manono Project”. AVZ Minerals Limited (на језику: енглески). Приступљено 22. 2. 2018. 
  13. ^ „Manono Airport (MNO) Details - Democratic Republic Of Congo”. world-airport-codes.com. Архивирано из оригинала 31. 12. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2009. 
  14. ^ „Climate: Manono”. Climate-Data.org. Приступљено 12. 4. 2014.