Logički operator

Haseov dijagram logičkih operatora.[1][2][3]

U logici, logički operator (koji se naziva i logički konektor, rečenični veznik ili rečenični operator) je logička konstanta.[4] Za povezivanje logičkih formula mogu se koristiti veznici. Na primer, u sintaksi propozicione logike,[5][6][7][8][9] binarni konektiv se može koristiti za spajanje dve atomske formule i ,[10] predstavlja kompleksnu formulu .

Uobičajeni veznici uključuju negaciju, disjunkciju, konjunkciju, implikaciju i ekvivalentnost. U standardnim sistemima klasične logike, ovi spojevi se tumače kao funkcije istine, iako dobijaju niz alternativnih tumačenja u neklasičnoj logici.[11] Njihova klasična tumačenja su slična značenju izraza prirodnog jezika kao što su „ne“, „ili“, „i“ i „ako“, ali nisu identični. Nepodudarnosti između konekcija prirodnog jezika i onih klasične logike motivisale su neklasične pristupe značenju prirodnog jezika, kao i pristupe koji spajaju klasičnu kompozicionu semantiku sa robusnom pragmatikom.[12][13][14]

Logički operator je sličan, ali nije ekvivalentan sintaksi koja se obično koristi u programskim jezicima, koja se zove uslovni operator.[15]

Reference

  1. ^ Birkhoff, Garrett (1948), Lattice Theory (Revised изд.), American Mathematical Society 
  2. ^ Vogt, Henri Gustave (1895), Leçons sur la résolution algébrique des équations, Nony, стр. 91 
  3. ^ Rival, Ivan (1985), „The diagram”, Ур.: Rival, Ivan, Graphs and Order: The Role of Graphs in the Theory of Ordered Sets and Its Applications, Proceedings of the NATO Advanced Study Institute held in Banff, May 18–31, 1984, NATO Advanced Science Institutes Series C: Mathematical and Physical Sciences, 147, Reidel, Dordrecht, стр. 103—133, MR 818494 
  4. ^ Peacocke, Christopher (6. 5. 1976). „What is a Logical Constant?”. The Journal of Philosophy. 73 (9): 221—240. JSTOR 2025420. doi:10.2307/2025420. Приступљено 12. 1. 2022. 
  5. ^ „Propositional Logic | Internet Encyclopedia of Philosophy” (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-22. 
  6. ^ Franks, Curtis (2023), „Propositional Logic”, Ур.: Zalta, Edward N.; Nodelman, Uri, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2023 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2024-03-22 
  7. ^ Weisstein, Eric W. „Propositional Calculus”. mathworld.wolfram.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-22. 
  8. ^ Bělohlávek, Radim; Dauben, Joseph Warren; Klir, George J. (2017). Fuzzy logic and mathematics: a historical perspective. New York, NY, United States of America: Oxford University Press. стр. 463. ISBN 978-0-19-020001-5. 
  9. ^ Manzano, María (2005). Extensions of first order logic. Cambridge tracts in theoretical computer science (Digitally printed first paperback version изд.). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 180. ISBN 978-0-521-35435-6. 
  10. ^ Hodges, Wilfrid (1997). A Shorter Model Theory. Cambridge University Press. стр. 11–14. ISBN 0-521-58713-1. 
  11. ^ Burgess, John P. (2009). Philosophical Logic. Princeton University Press. стр. vii—viii. ISBN 978-0-691-13789-6. 
  12. ^ Lewis, David (децембар 1970). „General Semantics”. Synthese (на језику: енглески). 22 (1/2): 18—67. S2CID 14877324. doi:10.1007/BF00413598. 
  13. ^ Seth Yalcin (2014). „Semantics and metasemantics in the context of generative grammar”. Ур.: Alexis Burgess; Brett Sherman. Metasemantics: new essays on the foundations of meaning. Oxford University Press. ISBN 9780199669592. 
  14. ^ Borg, Emma (2004). Minimal semantics. Oxford University Press. ISBN 978-0199206926. 
  15. ^ Cogwheel. „What is the difference between logical and conditional /operator/”. Stack Overflow. Приступљено 9. 4. 2015. 

Literatura

Spoljašnje veze

Logički operator на Викимедијиној остави.