Like a Prayer (срп.Као молитва) је четврти студијски албум поп певачице Мадоне, издат 21. марта1989. од стране Sire Records. Сматра се једним од њених најбољих и уметнички најкомплетнијих албума, као и једним од њених комерцијално најуспешнијих албума, са продатих 13,5 милиона примерака.
Историја албума
Овај албум се сматра Мадониним ремек-делом, и њеним у то време најбољим изразом, јер су у албум инкорпорирани елементи попа, соула, фанка, рока и денса. Снимљен је 1988. са њеним ранијим сарадницима Патриком Леонардом и Стивеном Брајем, а садржи и дует са поп певачем Принцом. На њему се налазе и далеко личније песме, у којима Мадона говори о губитку своје мајке (Promise to Try), као и пропалом браку са глумцем Шон Пеном (Till Death Do Us Part). Посвета албума гласи „мојој мајци, која ме научила како да се молим“.
Прва издања албума су била парфимисана пачули уљем, Мадониним омиљеним. Такође су садржала и инфо књижицу о тада релативно новој опасности од ХИВ-а, која се може наћи и у данашњим издањима албума.
Пре него што се албум појавио у продаји, Мадона је склопила договор са Пепсијем, по коме ће они искористити насловну песму албума у својој реклами. Реклама је и снимљена, и емитована неколико пута, све док није изашао контроверзни спот, у коме Мадона љуби црног свеца, добија стигматске ране и плеше пред пољем запаљених крстова. Иако је порука спота била антирасистичка, Пепси није желео да ризикује, па је повукао рекламу, али је Мадона задржала 5 милиона долара аванса.[1]
Ова контроверза је моментално изазвала махниту медијску пажњу, што је довело до чињенице да је албум месец дана био први на Билбордовој листи продаје. Са албума је изашло 6 јако успешних синглова.
Списак песама
#
Име
Трајање
1.
Like a Prayer Аутори: Мадона, Патрик Леонард Продуценти: Мадона, Патрик Леонард
Албум је добио неподељено добре критике, и оцењен је углавном максималном оценом. Часопис Rolling Stone је за албум изјавио да представља "најближе уметности колико поп може да приђе", и назива га "њеним најнеодољивијим делом"[2]. All Music Guide тврди да "иако је очигледан Мадонин покушај да направи 'озбиљан' албум, калеидоскопска разноликост поп жанрова на албуму је запањујућа"[3]. Роберт Кристго карактерише албум као "пун заразних клишеа, али пошто долазе од иконе, они су изазивајући и узбуђујући, а са временом ће то бити још више", и даје му оцену B+[4].
Годинама касније проглашен је за 100. најбољи албум свих времена на каналу VH1, 16. најбољи женски рок албум, као и 237. најбољи албум свих времена по Rolling Stone-у.
