Laudator temporis acti

Хорације

Laudator temporis acti лат. (изговор: лаудатор темпорис акти). Хвалисавац минулих времена. (Хорације)[1]

Поријекло изреке

Изрекао у посљедњем вијеку старе ере римски лирски пјесник Хорације у завршници једног стиха.[1]

Тумачење

Најдужу прошлост имају стари људи. У њиховој прошлости је младост најудаљенија. Вјероватно је зато носталгија за најљепшом прошлошћу, каква је готово по правилу младост, као и чињеница да се ружно у свему, такође по правилу, заборавља, и вриједна највеће хвале. Човјек памти себе, срећног, здравог, младог! Зато је прошлост вриједна хвале код старих.[1] [1]

Референце

  1. ^ а б в г Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.

Спољашње везе

  • [1] (језик: енглески)