Lacinka je ponekad bila korišćena na teritoriji današnje Belorusije, uglavnom u XIX stoleću i prvim godinama XX stoleća. Beloruski se zvanično pisao latiničkim pismom samo tokom okupacije Belorusije od strane nacističke Nemačke (1941–44).
Ponekad je korišćena u nedeljniku Naša Njiva i u nekim medijima beloruske dijaspore na Internetu. Slična je lužičkoj abecedi i sadrži delove poljske i češke abecede.
Beloruska latinica (prema izdanjima , 1990-te - 2000-te)
* ćirilički е, ё, і, ю, я su jednaki: je, jo, ji, ju, ja na početku reči ili iza samoglasnika, e, o, i, u, a nakon suglasnika ć, dź, l, ń, ś, ź, ie, io, i, iu, ia nakon ostalih suglasnika.
