Kralj Artur (engl.King Arthur) bio je legendarni britanski kralj koji je vladao početkom 6. veka nove ere. Artur je jedan od najpoznatijih likova keltske mitologije; od 12. veka je glavni lik brojnih književnih dela. Detalji priče o Arturu se uglavnom sastoje od folklornih i književnih izuma, a njegovo istorijsko postojanje je debatovano i osporavano među modernim istoričarima.[1] Retka istorijska pozadina Artura prikupljena je iz raznih izvora, uključujući Annales Cambriae, Historia Brittonum, i Gildine zapise. Arturovo ime se isto tako javlja u ranim poetskim izvorima, kao što je J Gododin.[2]
Međutim, najstariji prepis Istorije Brita je nastao oko 1000. godine, pa nije dovoljno pouzdan. Nenije ističe i da se u Britaniji u prvoj polovini 6. veka, nakon odlaska Rimljana, živelo mirno i bez ratova.
Uopšteno, istorijski izvori o Arturu su magloviti i nejasni, ali se svi slažu oko činjenice da je krajem 5. veka, na teritoriju današnjeg Velsa i Engleske, u tadašnjem britskom kraljevstvu Pauvis (vel.Powys), živeo ratni vođa koji je objedinio razjedinjena britska kraljevstva u borbi protiv nadirućih Angla i Sasa (svi izvori ističu da Artur nije bio kralj, nego „Dux bellorum“ — ratni vođa).
Smatra se da Artur nije bilo njegovo pravo ime, nego titula, koja je simbolizovala udruživanje Brita koji su zadržali stare, keltske običaje, i onih Brita koji su tokom vladavine Rimljana romanizovani i koji su prihvatili hrišćanstvo. Te dve frakcije su, naime, bile u sukobu u vreme početka invazije Angla i Sasa, i bilo ih je potrebno ujediniti. Stoga je Arthur uzeo ovaj pseudonim, skovan od britske i latinske reči za medveda (simbol Arturov) — „Arth“ i „Ursus“, od čega je nastalo ime „Arthursus“, tj. „Arthur“.
Prema nekim izvorima, britanska kraljevstva su bila tako posvađana da je čovek koji bi ih ujedinio morao doći izdaleka. Stoga postoje pretpostavke da je Artur zapravo došao iz plemena Votadini (Goddodin) koje je živelo na području na kojem se danas nalazi grad Edinburg. Arturove sjajne pobede nad Sasima, koje su zabeležene u istoriji, verovatno su bile posledica njegove jedinstvene borbene taktike koja se oslanjala na upotrebu konjice, roda vojske nepoznatog varvarskim plemenima koja su nadirala s istoka Britanskog ostrva.
Postoji teorija prema kojoj su njegovi konjanici („vitezovi“) bili potomci Sarmaćana, prisiljeni na službu Rimskom carstvu, koji su bili vrhunski jahači (ova teorija prikazana je u filmu „Kralj Artur“). Prema nekim drugim teorijama, bili su to ostaci rimske aristokratije („equites“) koja je bila obučena za upotrebu konja u ratovanju. Nakon niza od 12 sjajnih pobeda protiv osvajača, čini se da je Artur postao žrtva istih onih sukoba među kraljevstvima zbog kojih je i došao na položaj zapovednika. Bitka kod Kamlana, u kojoj je poginuo, bila je navodno sukob dva britska kraljevstva. Nedugo po njegovoj smrti, Angli i Sasi su nastavili s osvajanjem Britanskog ostrva, i samo 50 godina nakon njegove smrti poslednji Briti su bili potisnuti u udaljena brda Velsa i Kornvala, gde su se do današnjih dana sačuvali stari keltski običaji.
Godine 1191. u gradu Glastonberi navodno su pronađeni posmrtni ostaci kralja Artura i kraljice Genoveve. Kosti su kasnije prebačene u gradsku crkvu, ali je grob uništen u doba engleske reformacije, a kosti su nestale. Međutim, otkrilo se da je reč o propagandnom potezu tadašnjih lokalnih vlasti, koje su želele da privuku hodočasnike. Pravi Arturov grob nikada nije otkriven, iako je prema legendi prenesen na ostrvo Avalon, kako bi njegove smrtne rane zacelile.
Legenda o Arturu
Legenda o kralju Arturu je prvi put izneta u delu Historia Regum Britanniae, oko 1139. godine. Artur se spominje i u delima Bruta, oko 1200. godine, Lajamona, zatim Le Morte d'Arthur od Tomasa Malorija, a najpoznatiji biograf kralja Artura je Džefri od Monmuta. Ističu se i dela Roberta de Borona: Joseph d'Arimathe, Merlin i Perceval.
Likovi u legendama o kralju Arturu nisu uvek u istim odnosima, već su različito povezani u raznim verzijama priče. Artur je sin kralja Utera Pendragona i kraljice Igraine. Njegova draga kojom se oženio je Genoveva (Guinevere). Lanselot je Arturov najbolji prijatelj i najpouzdaniji vitez. Međutim, ljubavna veza Lanselota i Genoveve označava i početak Arturovog pada. Merlin je mudar čovek i čarobnjak. Morgana (Morgan le Fay) je Arturova sestra koja mu je otkrila ljubavnu vezu Lanselota i Genoveve. U drugim verzijama ona je vila ili simbol sreće, a ponekad i negativan lik koji želi da vlada umesto Artura. Tu su još i vitezovi Parsifal, Galahad i Gavain, koji se ističu kao idealni vitezovi odani Arturu.
Njegov mač Ekskalibur i priča o maču u kamenu opšte su poznati. Artur je kao mladić izvadio mač iz kamena. Legenda tvrdi da onaj ko izvuče mač jeste sin Utera Pendragona, pa je Artur postao kralj. Okrugli sto za kojim sede Arturovi vitezovi okruglog stola i dvorac Kamelot takođe su sastavni deo priča o kralju Arturu. Posebno treba spomenuti potragu za gralom. Gral, mistični predmet, može pronaći samo vitez čistog srca. Tako se u srednjem veku objašnjavalo koje osobine mora imati idealan vitez.
U nekim verzijama Artur je poginuo u boju protiv svog nećaka Mordreda, koji je digao bunu protiv njega. U kasnijim verzijama, Mordred je sin incestuozne veze Artura i njegove sestre Morgane. Bitka kod Kamlana iz 537. godine je bitka u kojoj je Artur poginuo. Nakon bitke, Artura su odveli na ostrvo Avalon, gde mu rane zaceljuju. Prema priči, jednog dana Artur će se vratiti i ponovo vladati.
Jedna od legendi o njemu je legenda o svetom gralu.
Reference
^Higham 2002, стр. 11–37, has a summary of the debate on this point.
^Charles-Edwards 1991, стр. 15; Sims-Williams 1991. Y Gododdin cannot be dated precisely: it describes 6th-century events and contains 9th- or 10th-century spelling, but the surviving copy is 13th-century.
Literatura
Anderson, Graham (2004), King Arthur in Antiquity, London: Routledge, ISBN978-0-415-31714-6.
Ashe, Geoffrey (1985), The Discovery of King Arthur, Garden City, NY: Anchor Press/Doubleday, ISBN978-0-385-19032-9.
Ashe, Geoffrey (1996), „Geoffrey of Monmouth”, Ур.: Lacy, Norris, The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 179—82, ISBN978-1-56865-432-4.
Ashe, Geoffrey (1968), „The Visionary Kingdom”, Ур.: Ashe, Geoffrey, The Quest for Arthur's Britain, London: Granada, ISBN978-0-586-08044-3.
Ashley, Michael (2005), The Mammoth Book of King Arthur, London: Robinson, ISBN978-1-84119-249-9.
Barber, Richard (1986), King Arthur: Hero and Legend, Woodbridge, UK: Boydell Press, ISBN978-0-85115-254-7.
Barber, Richard (2004), The Holy Grail: Imagination and Belief, London: Allen Lane, ISBN978-0-7139-9206-9.
Bibliothèque nationale de France [French National Library] (c. 1475), Français 116: Lancelot en prose [French MS 116: The Prose Lancelot] (на језику: French), Illuminated by Évrard d'Espinques. Originally commissioned for Jacques d'Armagnac, now held by the BNF Department of Manuscripts (Paris)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Binyon, Laurence (1923), Arthur: A Tragedy, London: Heinemann, OCLC17768778.
Bradley, Marion Zimmer (1982), The Mists of Avalon, New York: Knopf, ISBN978-0-394-52406-1.
Bromwich, Rachel (1978), Trioedd Ynys Prydein: The Welsh Triads, Cardiff: University of Wales Press, ISBN978-0-7083-0690-1. 2nd ed.
Bromwich, Rachel (1983), „Celtic Elements in Arthurian Romance: A General Survey”, Ур.: Grout, P. B.; Diverres, Armel Hugh, The Legend of Arthur in the Middle Ages, Woodbridge: Boydell and Brewer, стр. 41—55, ISBN978-0-85991-132-0.
Bromwich, Rachel (1991), „First Transmission to England and France”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 273—98, ISBN978-0-7083-1107-3.
Bromwich, Rachel; Evans, D. Simon (1992), Culhwch and Olwen. An Edition and Study of the Oldest Arthurian Tale, Cardiff: University of Wales Press, ISBN978-0-7083-1127-1.
Brooke, Christopher N. L. (1986), The Church and the Welsh Border in the Central Middle Ages, Woodbridge: Boydell, ISBN978-0-85115-175-5.
Budgey, A. (1992), „'Preiddeu Annwn' and the Welsh Tradition of Arthur”, Ур.: Byrne, Cyril J.; Harry, Margaret Rose; Ó Siadhail, Padraig, Celtic Languages and Celtic People: Proceedings of the Second North American Congress of Celtic Studies, held in Halifax, August 16–19, 1989, Halifax, Nova Scotia: D'Arcy McGee Chair of Irish Studies, Saint Mary's University, стр. 391—404, ISBN978-0-9696252-0-9.
Bullock-Davies, C. (1982), „Exspectare Arthurum, Arthur and the Messianic Hope”, Bulletin of the Board of Celtic Studies (29): 432—40.
Burgess, Glyn S.; Busby, Keith, ур. (1999), The Lais of Marie de France, London: Penguin, ISBN978-0-14-044759-0. 2nd. ed.
Burns, E. Jane (1985), Arthurian Fictions: Re-reading the Vulgate Cycle, Columbus: Ohio State University Press, ISBN978-0-8142-0387-3.
Carey, John (1999), „The Finding of Arthur's Grave: A Story from Clonmacnoise?”, Ур.: Carey, John; Koch, John T.; Lambert, Pierre-Yves, Ildánach Ildírech. A Festschrift for Proinsias Mac Cana, Andover: Celtic Studies Publications, стр. 1—14, ISBN978-1-891271-01-4.
Carley, J. P. (1984), „Polydore Vergil and John Leland on King Arthur: The Battle of the Books”, Arthurian Interpretations (15): 86—100.
Chambers, Edmund Kerchever (1964), Arthur of Britain, Speculum Historiale.
Charles-Edwards, Thomas M. (1991), „The Arthur of History”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 15—32, ISBN978-0-7083-1107-3.
Coe, John B.; Young, Simon (1995), The Celtic Sources for the Arthurian Legend, Felinfach, Lampeter: Llanerch, ISBN978-1-897853-83-2.
Crick, Julia C. (1989), The "Historia regum Britanniae" of Geoffrey of Monmouth. 3: A Summary Catalogue of the Manuscripts, Cambridge: Brewer, ISBN978-0-85991-213-6.
Gamerschlag, K. (1983), „Tom Thumb und König Arthur; oder: Der Däumling als Maßstab der Welt. Beobachtungen zu dreihundertfünfzig Jahren gemeinsamer Geschichte”, Anglia (на језику: German), 101 (101): 361—91, doi:10.1515/angl.1983.1983.101.361CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза).
Haycock, M. (1983—84), „Preiddeu Annwn and the Figure of Taliesin”, Studia Celtica' (18/19): 52—78.
Haycock, M. (2007), Legendary Poems from the Book of Taliesin, Aberystwyth: CMCS, ISBN978-0-9527478-9-5.
Hardy, Thomas (1923), The Famous Tragedy of the Queen of Cornwall at Tintagel in Lyonnesse: A New Version of an Old Story Arranged as a Play for Mummers, in One Act, Requiring No Theatre or Scenery, London: Macmillan, OCLC1124753.
Harty, Kevin J. (1996), „Films”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 152—155, ISBN978-1-56865-432-4.
Johnson, Flint (2002), The British Sources of the Abduction and Grail Romances, University Press of America.
Kibler, William; Carroll, Carleton W., ур. (1991), Chrétien de Troyes: Arthurian Romances, London: Penguin, ISBN978-0-14-044521-3.
Koch, John T. (1996), „The Celtic Lands”, Ур.: Lacy, Norris J., Medieval Arthurian Literature: A Guide to Recent Research, New York: Garland, стр. 239—322, ISBN978-0-8153-2160-6.
Koch, John T.; Carey, John (1994), The Celtic Heroic Age: Literary Sources for Ancient Celtic Europe and Early Ireland and Wales, Malden, MA: Celtic Studies Publications, ISBN978-0-9642446-2-7.
Koch, John T. (1994), Celtic Culture: A Historical Encyclopedia, Santa Barbara, CA: ABC-CLIO, ISBN978-1-85109-440-0.
Lacy, Norris J. (1992), Lancelot-Grail: The Old French Arthurian Vulgate and Post-Vulgate in Translation, New York: Garland, ISBN978-0-8153-0757-0. 5 vols.
Lacy, Norris J. (1996a), „Character of Arthur”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 16—17, ISBN978-1-56865-432-4.
Lacy, Norris J. (1996b), „Chrétien de Troyes”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 88—91, ISBN978-1-56865-432-4.
Lacy, Norris J. (1996c), „Nine Worthies”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 344, ISBN978-1-56865-432-4.
Lacy, Norris J. (1996d), „Popular Culture”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 363—64, ISBN978-1-56865-432-4.
Lagorio, V. M. (1996), „Bradley, Marion Zimmer”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 57, ISBN978-1-56865-432-4.
Lanier, Sidney, ур. (1881), The Boy's Mabinogion: being the earliest Welsh tales of King Arthur in the famous Red Book of Hergest, Illustrated by Alfred Fredericks, New York: Charles Scribner's Sons.
Lanier, Sidney, ур. (1922), The Boy's King Arthur: Sir Thomas Malory's History of King Arthur and His Knights of the Round Table, Illustrated by N.C. Wyeth, New York: Charles Scribner's Sons.
Littleton, C. Scott; Malcor, Linda A. (1994), From Scythia to Camelot: A Radical Reassessment of the Legends of King Arthur, the Knights of the Round Table and the Holy Grail, New York: Garland, ISBN978-0-8153-1496-7.
Loomis, Roger Sherman (1956), „The Arthurian Legend before 1139”, Ур.: Loomis, Roger Sherman, Wales and the Arthurian Legend, Cardiff: University of Wales Press, стр. 179—220, OCLC2792376.
Lupack, Alan; Lupack, Barbara (1991), King Arthur in America, Cambridge: D. S. Brewer, ISBN978-0-85991-543-4.
Lupack, Alan (2002), „Preface”, Ур.: Sklar, Elizabeth Sherr; Hoffman, Donald L., King Arthur in Popular Culture, Jefferson, NC: McFarland, стр. 1—3, ISBN978-0-7864-1257-0.
Mancoff, Debra N. (1990), The Arthurian Revival in Victorian Art, New York: Garland, ISBN978-0-8240-7040-3.
Masefield, John (1927), Tristan and Isolt: A Play in Verse, London: Heinemann, OCLC4787138.
Merriman, James Douglas (1973), The Flower of Kings: A Study of the Arthurian Legend in England Between 1485 and 1835, Lawrence: University of Kansas Press, ISBN978-0-7006-0102-8.
Morris, John (1973), The Age of Arthur: A History of the British Isles from 350 to 650, New York: Scribner, ISBN978-0-684-13313-3.
Morris, Rosemary (1982), The Character of King Arthur in Medieval Literature, Cambridge: Brewer, ISBN978-0-8476-7118-2.
Myres, J. N. L. (1986), The English Settlements, Oxford: Oxford University Press, ISBN978-0-19-282235-2.
Padel, O. J. (1994), „The Nature of Arthur”, Cambrian Medieval Celtic Studies (27): 1—31.
Padel, O. J. (jesen 1995), „Recent Work on the Origins of the Arthurian Legend: A Comment”, Arthuriana, 5 (3): 103—14, doi:10.1353/art.1995.0040.
Padel, O. J. (2000), Arthur in Medieval Welsh Literature, Cardiff: University of Wales Press, ISBN978-0-7083-1682-5.
Parins, Marylyn Jackson (1995), Sir Thomas Malory: The Critical Heritage, London: Routledge, ISBN978-0-415-13400-2.
Phillips, Graham; Keatman, Martin (1992), King Arthur: The True Story, London: Century, ISBN978-0-7126-5580-4.
Potwin, L. S. (1902), „The Source of Tennyson's 'The Lady of Shalott'”, Modern Language Notes, 17 (8): 237—239, JSTOR2917812, doi:10.2307/2917812
Pryor, Francis (2004), Britain AD: A Quest for England, Arthur, and the Anglo-Saxons, London: HarperCollins, ISBN978-0-00-718186-5.
Pyle, Howard (1903), The Story of King Arthur and His Knights, Illustrated by Howard Pyle, New York: Charles Scribner's Sons
Rahtz, Philip (1993), English Heritage Book of Glastonbury, London: Batsford, ISBN978-0-7134-6865-6.
Reno, Frank D. (1996), The Historic King Arthur: Authenticating the Celtic Hero of Post-Roman Britain, Jefferson, NC: McFarland, ISBN978-0-7864-0266-3.
Roach, William, ур. (1949—83), The Continuations of the Old French 'Perceval' of Chrétien de Troyes, Philadelphia: University of Pennsylvania PressПроверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). 5 vols.
Roberts, Brynley F. (1980), Brut Tysilio: darlith agoriadol gan Athro y Gymraeg a'i Llenyddiaeth (на језику: Welsh), Abertawe: Coleg Prifysgol Abertawe, ISBN978-0-86076-020-7CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза).
Roberts, Brynley F. (1991a), „Culhwch ac Olwen, The Triads, Saints' Lives”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 73—95, ISBN978-0-7083-1107-3.
Roberts, Brynley F. (1991b), „Geoffrey of Monmouth, Historia Regum Britanniae and Brut Y Brenhinedd”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 98—116, ISBN978-0-7083-1107-3.
Rosenberg, John D. (1973), The Fall of Camelot: A Study of Tennyson's 'Idylls of the King', Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN978-0-674-29175-1.
Simpson, Roger (1990), Camelot Regained: The Arthurian Revival and Tennyson, 1800–1849, Cambridge: Brewer, ISBN978-0-85991-300-3.
Sims-Williams, Patrick (1991), „The Early Welsh Arthurian Poems”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 33—71, ISBN978-0-7083-1107-3.
Smith, C.; Thompson, R. H. (1996), „Twain, Mark”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 478, ISBN978-1-56865-432-4.
Staines, D. (1996), „Tennyson, Alfred Lord”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 446—449, ISBN978-1-56865-432-4.
Stokstad, M. (1996), „Modena Archivolt”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 324—326, ISBN978-1-56865-432-4.
Sweet, Rosemary (2004), Antiquaries: The Discovery of the Past in Eighteenth-century Britain, London: Continuum, ISBN978-1-85285-309-9.
Taylor, Beverly; Brewer, Elisabeth (1983), The Return of King Arthur: British and American Arthurian Literature Since 1800, Cambridge: Brewer, ISBN978-0-389-20278-3.
Thomas, Charles (1993), Book of Tintagel: Arthur and Archaeology, London: Batsford, ISBN978-0-7134-6689-8.
Thompson, R. H. (1996), „English, Arthurian Literature in (Modern)”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 136—144, ISBN978-1-56865-432-4.
Thorpe, Lewis, ур. (1966), Geoffrey of Monmouth, The History of the Kings of Britain, Harmondsworth: Penguin, OCLC3370598.
Tondro, Jason (2002), „Camelot in Comics”, Ур.: Sklar, Elizabeth Sherr; Hoffman, Donald L., King Arthur in Popular Culture, Jefferson, NC: McFarland, стр. 169—181, ISBN978-0-7864-1257-0.
Twain, Mark (1889), A Connecticut Yankee in King Arthur's Court, New York: Webster, OCLC11267671.
Vinaver, Sir Eugène, ур. (1990), The Works of Sir Thomas Malory, Oxford: Oxford University Press, ISBN978-0-19-812346-0. 3rd ed., revised.
Watson, Derek (2002), „Wagner: Tristan und Isolde and Parsifal”, Ур.: Barber, Richard, King Arthur in Music, Cambridge: D. S. Brewer, стр. 23—34, ISBN978-0-85991-767-4.
Walter, Philippe (2005), Artù. L'orso e il re [Original French title: Arthur: l'ours et le roi; English: Arthur: The Bear and the King] (на језику: Italian), Translated by M. Faccia, Edizioni Arkeios (Original French publisher: Imago)Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза).
Williams, Sir Ifor, ур. (1937), Canu Aneirin (на језику: Welsh), Caerdydd [Cardiff]: Gwasg Prifysgol Cymru [University of Wales Press], OCLC13163081CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза).
Wordsworth, William (1835), „The Egyptian Maid, or, The Romance of the Water-Lily”, The Camelot Project, The University of Rochester, Приступљено 22. 5. 2008.
Workman, L. J. (1994), „Medievalism and Romanticism”, Poetica (39–40): 1—44.
Wright, Neil, ур. (1985), The Historia Regum Britanniae of Geoffrey of Monmouth, 1: Bern, Burgerbibliothek, MS. 568, Cambridge: Brewer, ISBN978-0-85991-211-2.
Zimmer, Stefan (2006), Die keltischen Wurzeln der Artussage: mit einer vollständigen Übersetzung der ältesten Artuserzählung Culhwch und Olwen.
Zimmer, Stefan (2009), „The Name of Arthur — A New Etymology”, Journal of Celtic Linguistics, University of Wales Press, 13 (1): 131—136.
Breeze, Andrew (septembar 2016). „Arthur's Battles and the Volcanic Winter of 536-7”. Northern History. LIII (2): 161—72. doi:10.1080/0078172X.2016.1195600.
„Arthurian Gwent”. Blaenau Gwent Borough County Council. Архивирано из оригинала 12. 5. 2008. г. Приступљено 22. 5. 2008.. An excellent site detailing Welsh Arthurian folklore.
„Celtic Literature Collective”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2008. г. Приступљено 21. 01. 2019.. Provides texts and translations (of varying quality) of Welsh medieval sources, many of which mention Arthur.