Klobetason

Klobetason
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj54063-32-0 ДаY
ATC kodD07AB01 (WHO) S01BA09
PubChemCID 71387
ChemSpider64482 ДаY
UNIILT69WY1J6D ДаY
KEGGD07717 ДаY
Sinonimi(8S,9R,10S,13S,14S,16S,17R)-17-(2-Chloroacetyl)-9-fluoro-17-hydroxy-10,13,16-trimethyl-7,8,12,14,15,16-hexahydro-6H-cyclopenta[a]phenanthrene-3,11-dione
Hemijski podaci
FormulaC22H26ClFO4
Molarna masa408,89 g·mol−1
  • C[C@H]1C[C@H]2[C@@H]3CCC4=CC(=O)C=C[C@@]4(C)[C@]3(F)C(=O)C[C@@]2(C)[C@]1(O)C(=O)CCl
  • InChI=1S/C22H26ClFO4/c1-12-8-16-15-5-4-13-9-14(25)6-7-19(13,2)21(15,24)17(26)10-20(16,3)22(12,28)18(27)11-23/h6-7,9,12,15-16,28H,4-5,8,10-11H2,1-3H3/t12-,15-,16-,19+,20+,21+,22+/m0/s1
  • Key:XXIFVOHLGBURIG-HGPNAOKPSA-N ДаY

Klobetason (INN[1]) jeste kortikosteroid koji se koristi u dermatologiji, za tretman kožnih zapaljenja koja se javljaju pri ekcemu, psorijazi i drugim formama dermatitisa, kao i u oftalmologiji. Topikalni klobetason butirat pokazuje minimalnu supresiju hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežne osovine.[2]

On je dostupan kao klobetason butirat pod prodajnim imenima Eumosone ili Eumovate.[3] Ovaj lek proizvodi i prodaje preduzeće GlaxoSmithKline.

Osobine

Klobetason je organsko jedinjenje, koje sadrži 22 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 408,891 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 3,0
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -5,2
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 71,4

Reference

  1. ^ „United Nations Statistics Division - Classifications Registry - Alphabetical index for HS 2002 Entries starting with 'C' (page 310 of 422)”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2011. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  2. ^ Munro, D. D.; Wilson, L (1975). „Clobetasone butyrate, a new topical corticosteroid: Clinical activity and effects on pituitary-adrenal axis function and model of epidermal atrophy”. British Medical Journal. 3 (5984): 626—8. PMC 1674413 Слободан приступ. PMID 1164639. doi:10.1136/bmj.3.5984.626. 
  3. ^ „Eumovate cream/ointment, NetDoctor.co.uk”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2011. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

Spoljašnje veze


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).