Klizma je postupak kojim se u debelo crevo uvedi fleksibilne rektalne sonde ili kateter preko koga se u donji deo digestivnog trakta unosi propisani rastvor; u svrhu čišćenja, dijagnoze (irigoradiografija) i lečenja (kortikosteroidi kod ulceroznog kolitisa).[1]
Naziv
Klizma ili klistir u istom značenju izveden je, od glagola - klistirati - to jest ubrizgavati klizmu, odnosno toplu vodu u debelo crevo radi izazivanja pražnjenja stolice.[1]
Reč klistirati izveden je od Grčka reči klyster (klysteros) — brizgaljka, štrcaljka, i reči klyzo – pljuskati, ispirati, prati.[2]
Vrste klizmi
Klizma za čišćenje
Zasniva se na unošenju veće količine tečnosti (vode) koja rasteže zid debelog creva i nadražuje receptore sluzokože koji nakon toga izazivaju kontrakciju zida creva.[3]
Takođe uneta tečnost obavlja omekšavanje stvrdnuta stolica i time olakšava pražnjenje.
Klizmama za čišćenje se pored vode kao glavnog sastojaka, obično dodaju kalijev sapun ili
glicerin koji stimuliraju sluzokožu i submukozni nervni pleksus, i na taj način se crevni sadržaj još
više smekšava i lakše prazni.
Klizma za irigografiju
Klizma za irigografiju se daje bolesniku radi boljeg prikazivanja struktura debelog creva, tokom izvođenja radiološke dijagnostičke metode, koja služi za ispitivanje oboljenja debelog creva.[4] Ovom klizmom se pacijentu rektalno daju barijum ili jod koji imaju kontrastno dejstvo. Kontrastno sredstvo u radiologiji — rastvor barijum u vidu klistira unosi u debelo crevo u cilju rendgenskog snimanja završenog i debelog creva.[5][6]
Ovaj test se može obaviti u ordinaciji ili bolničkom odeljenju za radiologiju, nakon što je debelo crevo potpuno prazno i „čisto”. Da bi se to postiglo nekoliko dana pre pregleda potrebno je jesti lakšu hranu, uzimati laksativ, a ponekad i klistir. U toku samog testiranja pacijent leži na pokretnom stolu za snimanje, a kada se klizmom ubaci kontrastno sredstvo u rektum, eventualna oboljenja debelog creva postaju vidljivija na rendgenu.[7][8][9][10]
Postupak
Klizma se daje u posebnoj prostoriji u sastavu kupatila, na pripremljenom krevetu, prekrivenom gumenim platno i poprečno čaršafom.[1]
Bolesnika se postavi u levi bočni položaj, s nogama savijenim u koljenima, uz desnu ivicu kreveta. U tom položaju sigmoidni kolon je niži od rektuma, čime je olakšano ubrizgavanje tečnosti. Nepokretni bolesnik ostaje u leđnom položaju s raširenim i savijenim kolenima.[11]
Ispod bolesnika se postavi posuda za prihvat crevnog sadržaja. Medicinski tehničar koji nakon što navuče gumene rukavice i cevni kateter spolja namaže vazelinom, a iz gumene cevi ispusti vazduh.
Jednom rukom se rašire gluteusi, a drugom uvuče kateter 10—15 cm u završno debelo crevo (rektum). Nakon umetanja katetera bolesnik mora biti miran, a mišići trbušnog zida moraju biti opušteni.
Irigator se podigne 1 — 1,5 m iznad nivoa bolesnika i na posebnu slavinu se pusti tečnost. Isticanje ne sme biti prebrzo jer može nastupiti nagla, prerana peristaltika i vraćanje vode uz rektalni nastavak.
Od visini irigatora i količini date tečnosti zavisi dubina klizme. Ako se želi dostići nivo desnog
kolona treba dati 500 — 1.000 ml tečnosti.
U slučaju pojave bolova davanje klizme se prekida na 1 — 2 min i opet nastavlja.
Bolesnik treba zadržati tečnost oko 10 minuta.
Po završetku davanja zatvara se slavina irigatora i izvlači kateter.
Povredom izazvana perforacija creva i razvoj peritonitisa, kao posledica oštećenje sluzokože rektuma pri nepažljivom (jatrogenom) uvođenju rektalnog nastavka.
Prejakom koncentracijom sadržaja klizme i prebrzo unošenje tečnosti izazvana perforacija creva i razvoj peritonitisa.
Volumno opterećenje srca i razvoj hidroelektrolitskog disbalansa, nakon ponavljanih klizmi.[12]
Pogoršanje već postojeće opstipacije, kao posledica čestog klistiranja.
^„Barium enema”. nhs.uk (на језику: енглески). 2017-10-17. Приступљено 2021-02-01.
^Radiology (ACR), Radiological Society of North America (RSNA) and American College of. „Therapeutic Enema for Intussusception”. www.radiologyinfo.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01.
^Chernecky CC, Berger BJ. Barium enema. In: Chernecky CC, Berger BJ, eds. Laboratory Tests and Diagnostic Procedures. 6th ed. . St Louis, MO: Elsevier Saunders. 2013. pp. 183–185..
^Lin, J. S.; Piper, M. A.; Perdue, L. A.; et al. (2016). „Screening for colorectal cancer: updated evidence report and systematic review for the US Preventive Services Task Force”. JAMA. 315 (23): 2576—2594..
^Taylor SA, Plumb A. The large bowel. In: Adam A, Dixon AK, Gillard JH, Schaefer-Prokop CM, eds. Grainger & Allison's Diagnostic Radiology: A Textbook of Medical Imaging. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Churchill Livingstone; 2015:chap 29.