Kentaur 2013

Kentaur 2013

Nova Kentaur 2013 kao što se mogao videti golim okom u blizini La Sila opservatorije[1]
Položaj na nebu
Epoha J2000.0      Ravnodnevnica J2000.0
Sazvežđe Kentaur
Rektascenzija 13h 54m 45.363s[2]
Deklinacija −59° 09′ 04.17″[2]
Prividna magnituda (V) 3.3 (max)
Astrometrija
Sopstveno kretanje (μ) RA: -19.096[2] mas/g
Dek.: -8.004[2] mas/g
Paralaksa (π)3.6451[2] ± 0.9686[2] mas
Rastojanje274+99
−58[2] pc
Karakteristike
Varijabilni tip Nova[3]
Druge oznake
Nova Centauri 2013, V1369 Cen, PNV J13544700-5909080, 2MASS J13544534-5909040, Gaia DR2 5870613848610810880[[4]
Referentne baze podataka
SIMBADdata
Kriva svetlosti V1369 Kentaur ucrtana iz AAVSO podataka.

V1369 Kentaur takođe poznat kao Nova Kentaur 2013 bio je svetla nova u sazvežđu Kentaur koja se dogodila 2013. Otkrio ju je 2. decembra 2013. amaterski astronom Džon Sič u Australiji sa magnitudom od 5,5.[5][6] Dana 14. decembra 2013. dostigla je maksimum od oko 3,3 magnitude, što je čini najsjajijom novom do sada u ovom milenijumu.[7]

Nova Kentaur 2013 je posmatran kako emituje gama-zrake između 7. i 10. decembra 2013. svemirskim teleskopom Fermi.[8] Nova je nastavila da svetli gama zracima i vrh se poklopio sa drugim optičkim maksimumom 11. decembra 2013. godine.[9]

Misija brze eksplozije gama zraka detektovala je rendgensku emisiju iz Nove Kentaur 2013 tokom 18. i 25. februara 2014. i 8. marta 2014.[10]

Lokacija V1369 Kentaur (zaokruženo crvenom bojom)

U julu 2015. godine objavljeno je da je litijum otkriven u materijalu izbačenom iz Kentaura 2013. Ovo je prvi put da je litijum otkriven u sistemu nove.[11] Otkrivena količina bila je manja od milijarditog dela mase Sunca.[11] Ovo otkriće je značajno jer podržava teoriju da dodatni litijum koji se nalazi u zvezdama Populacije I (u poređenju sa zvezdama Populacije II) potiče od nova.[11]

Reference

  1. ^ „Brand New Image of Nova Centauri 2013”. ESO Picture of the Week. Приступљено 10. 12. 2013. 
  2. ^ а б в г д ђ е Brown, A. G. A.; et al. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties”. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. Bibcode:2018A&A...616A...1G Слободан приступ. arXiv:1804.09365 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201833051 Слободан приступ.  Gaia DR2 record for this source at VizieR.
  3. ^ Aydi, E.; Chomiuk, L.; Izzo, L.; Harvey, E.J.; Leahy-McGregor, J.; Strader, J.; Buckley, D.A.H.; Sokolovsky, K.V.; Kawash, A.; Kochanek, C.S.; Linford, J.D.; Metzger, B.D.; Mukai, K.; Orio, M.; Shappee, B.J.; Shishkovsky, L.; Steinberg, E.; Swihart, S.J.; Sokoloski, J.L.; Walter, F.M.; Woudt, P.A. (децембар 2020). „Early Spectral Evolution of Classical Novae: Consistent Evidence for Multiple Distinct Outflows”. The Astrophysical Journal. 905 (1): 62. Bibcode:2020ApJ...905...62A. S2CID 222378358. arXiv:2010.07481 Слободан приступ. doi:10.3847/1538-4357/abc3bb Слободан приступ. 
  4. ^ „NOVA Cen 2013 – Nova”. SIMBAD. Приступљено 2015-02-20. 
  5. ^ Dickinson, David (2013-12-04). „A Naked Eye Nova Erupts in Centaurus”. Universe Today. Приступљено 2013-12-06. 
  6. ^ „Alert Notice 492: Nova Centauri 2013 = PNV J13544700-5909080”. American Association of Variable Star Observers. 2013-12-04. Приступљено 2013-12-06. 
  7. ^ IAU Circ., 9266, 2 (2013). Edited by Green, D. W. E.
  8. ^ Astronomer's Telegram #5649
  9. ^ Astronomer's Telegram #5653
  10. ^ Astronomer's Telegram #5966
  11. ^ а б в „First Detection of Lithium from an Exploding Star”. ESO. Архивирано из оригинала 1. 8. 2015. г. Приступљено 29. 7. 2015. 

Spoljašnje veze