Izotopi gvožđa

Glavni izotopi <element>
izo ras
RA poluživot (t1/2) TR PR

U prirodi se gvožđe (26Fe) javlja u obliku četiri stabilna izotopa: 5,845% 54Fe (koji je verovatno readioaktivan sa poluživotom od preko 3,1×1022 godina), 91,754% 56Fe. 2,119% 57Fe i 0,282% 58Fe. Postoje 24 poznata radioaktivna izotopa i njihovi poluživoti su prikazani ispod.[1]

Najveći deo dosadašnjeg rada na merenju izotopske kompozicije Fe je bio centriran na određivanju 60Fe varijacija usled pricesa koji prate nukleosintezu (i.e., izučavanje meteorita) i formiranje ruda. Tokom zadnjih dekada, međutim, napreci u tahnologiji masene spektrometrije su omogućili detekciju i kvantifikaciju malih prirodnih varijacija u odnosima stabilnih izotopa gvožđa. Znatan deo tog rada su izvele zajednice koje se bave naukom o Zemlji i planetarnom naukom, iako su počele da se pojavljuju primene na biološkim i industrijskim sistemima.[2]

Spisak izotopa

nuklid
simbol 		Z(p) N(n)
Atomska masa (u)
 polu-život mod
raspada[3][n 1] 		ćerke
izotopi[n 2] 		nuklearni
spin 		reprezentativna
izotopska
kompozicija
(molska frakcija) 		opseg prirodnih
varijacija
(molska frakcija)
energija ekscitacije
45Fe 26 19 45,01458(24)# 1,89(49) ms β+ (30%) 45Mn 3/2+#
2p (70%) 43Cr
46Fe 26 20 46,00081(38)# 9(4) ms
[12(+4-3) ms] 		β+ (>99,9%) 46Mn 0+
β+, p (<,1%) 45Cr
47Fe 26 21 46,99289(28)# 21,8(7) ms β+ (>99,9%) 47Mn 7/2−#
β+, p (<,1%) 46Cr
48Fe 26 22 47,98050(8)# 44(7) ms β+ (96,41%) 48Mn 0+
β+, p (3,59%) 47Cr
49Fe 26 23 48,97361(16)# 70(3) ms β+, p (52%) 48Cr (7/2−)
β+ (48%) 49Mn
50Fe 26 24 49,96299(6) 155(11) ms β+ (>99,9%) 50Mn 0+
β+, p (<,1%) 49Cr
51Fe 26 25 50,956820(16) 305(5) ms β+ 51Mn 5/2−
52Fe 26 26 51,948114(7) 8,275(8) h β+ 52mMn 0+
52mFe 6,81(13) MeV 45,9(6) s β+ 52Mn (12+)#
53Fe 26 27 52,9453079(19) 8,51(2) min β+ 53Mn 7/2−
53mFe 3040,4(3) keV 2,526(24) min IT 53Fe 19/2−
54Fe 26 28 53,9396090(5) Opservaciono stabilan[n 3] 0+ 0,05845(35) 0,05837–0,05861
54mFe 6526,9(6) keV 364(7) ns 10+
55Fe 26 29 54,9382934(7) 2,737(11) g EC 55Mn 3/2−
56Fe[n 4] 26 30 55,9349363(5) Stabilan 0+ 0,91754(36) 0,91742–0,91760
57Fe 26 31 56,9353928(5) Stabilan 1/2− 0,02119(10) 0,02116–0,02121
58Fe 26 32 57,9332744(5) Stabilan 0+ 0,00282(4) 0,00281–0,00282
59Fe 26 33 58,9348755(8) 44,495(9) d β− 59Co 3/2−
60Fe 26 34 59,934072(4) 2,6×106 y β− 60Co 0+ tragovi
61Fe 26 35 60,936745(21) 5,98(6) min β− 61Co 3/2−,5/2−
61mFe 861(3) keV 250(10) ns 9/2+#
62Fe 26 36 61,936767(16) 68(2) s β− 62Co 0+
63Fe 26 37 62.94037(18) 6,1(6) s β− 63Co (5/2)−
64Fe 26 38 63,9412(3) 2,0(2) s β− 64Co 0+
65Fe 26 39 64,94538(26) 1,3(3) s β− 65Co 1/2−#
65mFe 364(3) keV 430(130) ns (5/2−)
66Fe 26 40 65,94678(32) 440(40) ms β− (>99,9%) 66Co 0+
β−, n (<,1%) 65Co
67Fe 26 41 66,95095(45) 394(9) ms β− (>99,9%) 67Co 1/2−#
β−, n (<,1%) 66Co
67mFe 367(3) keV 64(17) µs (5/2−)
68Fe 26 42 67,95370(75) 187(6) ms β− (>99,9%) 68Co 0+
β−, n 67Co
69Fe 26 43 68,95878(54)# 109(9) ms β− (>99,9%) 69Co 1/2−#
β−, n (<,1%) 68Co
70Fe 26 44 69,96146(64)# 94(17) ms 0+
71Fe 26 45 70,96672(86)# 30# ms
[>300 ns] 		7/2+#
72Fe 26 46 71,96962(86)# 10# ms
[>300 ns] 		0+
  1. ^ Skraćenice:
    EC: Elektronski zahvat
    IT: Izomerska tranzicija
  2. ^ Podebljani su stabilni izotopi
  3. ^ Veruje se da se raspada putem β+β+ do 54Cr sa polu-životom od preko 3,1×1022 a
  4. ^ Najniža masa po nukleonu svih nuklida; Krajnji produkat stelarne nukleosinteze

Reference

  1. ^ „Brookhaven National Laboratory Interactive Table of Nuclides”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 03. 04. 2018. 
  2. ^ Dauphas, N.; O. Rouxel (2006). „Mass spectrometry and natural variations of iron isotopes”. Mass Spectrometry Reviews. 25 (4): 515—550. Bibcode:2006MSRv...25..515D. PMID 16463281. doi:10.1002/mas.20078. 
  3. ^ „Universal Nuclide Chart”. nucleonica. [Регистрација неопходна (помоћ)]. 

Literatura