Izgon trgovaca iz hrama se odnosi na nerede u jerusalimskom Hramu koje su za jevrejski praznik Pashu (hebr. Pesah) oko 30. godine naše ere izazvali Isus i njegovi učenici.

Ovaj incident je opisan u sva četiri jevanđelja Novog zaveta. Pojavljuje se pri kraju tri sinoptička jevanđelja^[1] i pri početku u Jovanovom jevanđelju.^[2] U sinoptičkim jevanđeljima, incident u Hramu neposredno prethodi Isusovom pogubljenju, zbog čega mnogi naučnici povezuju ovaj događaj sa njegovim hapšenjem i razapinjanjem.

Nakon smrti kralja Heroda Velikog (vladao od 37. do 4. p. n. e.^[3]) Rimljani su podelili jevrejsko kraljevstvo između njegovih sinova, te je Herod Antipa vladao Galilejom ali ne i Judejom, koja je postala zasebna rimska provincija.^[3] Jevrejska teritorija je bila pod vlašću Rimskog carstva, ali među Jevrejima je postojala jaka nada povratka nezavisnosti i dolaska očekivanog mesije.

Isus je sa svojim sledbenicima krenuo iz Galileje na pashu u nekadašnju prestonicu Davidovog carstva, grad Jerusalim u Judeji. Najverovatnije s proleća 30. godine naše ere, Isus stiže u Jerusalim za vreme praznika Pashe, kojim se obeležava oslobođenje Jevreja iz egipatskog ropstva^[4] i kada su političke i verske prilike u gradu bile veoma napete.^[5] Jerusalim je u vreme praznika pashe bio krcat hodočasnicima, kojih je prema nekim procenama bilo između 300.000 i 400.000.^[6] Isus je simbolično na magarcu ušao u Jerusalim, moguće kao kontrast trijumfalnom ulasku rimskog cara, ili kao ispunjenje Zaharijinog proročanstva (pošto se hrišćanski spisi eksplicitno pozivaju na Zahariju, neki misle da su ti detalji umetnuti^[7]). Kada je ušao u grad, Isus je tvrdio da autoritet koji pronosi dolazi od Boga, te su ga neki prepoznali kao mesiju, dugo iščekivanog oslobodioca.^[4]

Isus je propovedao u Jerusalimu, i izazvao nemire u velelepnom Herodov hramu.^[7] Područje u pitanju je verovatno Dvorište naroda, mesto u masivnom hramovnom kompleksu određeno za kupovinu žrtvenih životinja, gde su jevrejski hodočasnici iz drugih oblasti menjali grčke i rimske valute za lokalni jevrejski novac, jedini važeći u hramovnim ceremonijama. Dvorište hrama je bilo ispunjeno životinjama koje su prodavane za žrtvovanje i stolovima za menjanje novca. Prema navodima jevanđelja, Isus je bičem isterao menjače novca i prodavce životinja iz hrama, zajedno sa ovcama i govedima, isprevrtao stolove i prosuo novac. Isus je sa svojim pristalicama zaveo embargo na svu robu koju su pronosili kroz Hram, poremetivši tokove profitabilne trgovine koja se tamo odvijala tokom hodočašća.^[4]

Jevanđelje po Marku prenosi sledeće (i ostala sinoptička jevanđelja daju gotovo istovetnu priču):

I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača novca i klupe prodavaca golubova, i ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. I učaše i govoraše im: nije li napisano: »Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode«; a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu.
— Jevanđelje po Marku, 11:15-16 (prevod Emilijan Čarnić)

Jevanđelje po Jovanu prenosi sličnu priču. Isus je opisan kako bičem ljutito isteruje prodavce kritikujući ih zbog pretvaranja hrama u tržnicu:

I beše blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim. I nađe prodavce volova, ovaca, golubova i menjače novca kako sede u hramu. Tada načini bič od uzica i izagna sve iz hrama, i ovce i volove, menjačima prosu novce i ispretura stolove, a onima što prodavahu golubove reče: nosite to odavde, ne činite od doma Oca moga kuću trgovačku.
— Jevanđelje po Jovanu, 2:13-16 (prevod Emilijan Čarnić)

Isus je svojim postupcima doveo u pitanje verski autoritet Hrama.^[4] On je svoje postupke objašnjavao citirajući knjigu Isaije: "Moja kuća će se zvati Dom molitve za sve narode" (Isaija 56:7) i knjigu Jeremije: "Ali vi ste napravili od njega pećinu razbojničku" (Jeremija 7:11). Pozivanje na razbojničku pećinu se može odnositi na naduvane cene ili još ekstremnije vidove upotrebe religijskog kulta za iskorištavanje siromašnih i "nečistih", kojima su bile propisane žrtve obeštećenja zbog svog inferiornog statusa.^[8] Jevanđelja navode da su se pisari i sveštenički glavari plašili Isusa, jer ga je narod slušao, i da su tražili način da ga pogube (Marko, 11:17). Isus je napustio hram posle incidenta, vrativši se sutradan i nastavljajući da propoveda. On je govorio da će hram biti uništen i da od njega neće ostati “kamen na kamenu” (Матеј 24:2).^[9] Kada su sveštenici i starešine doveli u pitanje Isusov autoritet, a on se pozvao na Jovana Krstitelja. Jevanđelje po Jovanu prenosi da su sveštenici tražili od Isusa da im pokaže neki znak, na šta im je odgovorio: "Srušite ovaj hram, pa ću ga za tri dana podići."^[10]

Događaji u hramu su privukli pažnju vlasti.^[9] Održavanje reda je bio jedan od primarnih zadataka jevrejskog Prvosveštenika, postavljenog od rimskih vlasti, i kojima je za svaki veći izgred lično odgovarao. Isus je uhapšen ubrzo nakon nemira izazvanih u jerusalimskom Hramu, jer su vlasti procenile da svojim govorima može lako zagrejati masu okupljenu za praznike.^[9] Prvosveštenik i sadukejski stražari Hrama su ubrzo, uz pomoć jednog od njegovih učenika, Jude Iskariotskog, uspeli da bez mnogo buke uhapse Isusa.^[4]

Isus je uhapšen zbog izazivanja pobune i nereda, i predat rimskim vlastima.^[12][13][14] Pogubljen je po naređenju Pontija Pilata, prefekta rimske provincije Judeje. Umro je razapet na krstu, što je bio jeziv i ponižavajući način kojim su Rimljani kažnjavali pobunjenike.^[4] Naučnici zaključuju da je Pilat pogubio Isusa kao javnu smetnju, verovatno u saradnji sa lokalnim jevrejskim vlastima.^[7] Rimljani su, izgleda, smatrali Isusa prevratnikom, jer su na njegov krst stavili natpis sa optužbom »Kralj judejski«.^[15]

• Sanders, E. P. (1993). The historical figure of Jesus. Penguin. 

Izgon trgovaca iz hrama на Викимедијиној остави.

• (језик: енглески) Jewish Encyclopedia: Jesus: In the Temple