Istočnopacifički greben
Istočnopacifički greben, koji se prostire južno od Kalifornijskog zaliva
Istočnopacifički greben je srednjookeanski greben ,[ 1] [ 2] divergentne granice tektonske ploče smešten duž dna Tihog okeana . On razdvaja Tihookeansku ploču na zapadu od (sever prema jugu) Severnoameričke ploče , Rivera ploče, Kokos ploče, Naska ploče i Antarktičke ploče. Ovaj greben se prostire južno od Kalifornijskog zaliva u basenu Saltonskog mora u Južnoj Kaliforniji do tačke blizu 55° J, 130° Z, gde se spaja sa Pacifičko-Antarktičkim grebenom koji se prostire zapadno-jugozapadno prema Antarktiku , blizu Novog Zelanda (iako se u nekim vidovima primene PAR smatra južnim delom EPR-a). Veći deo uspona leži na oko 3.200 km (2.000 mi) od južnoameričke obale i uzdiže se na oko 1.800–2.700 m (6.000–9.000 ft) iznad okolnog morskog dna.
Pregled
Istočnopacifički greben, 21 stepen severno . Podnožje dimnjaka „crni pušač ”
Okeanska kora se udaljava od Istočnopacifičkog grebena sa obe strane. Blizu Uskršnjeg ostrva stopa je preko 150 mm (6 in) godišnje, što je najbrže na svetu.[ 3] Međutim, na severnom kraju je to mnogo sporije sa samo oko 60 mm (2 1 ⁄2 in) godišnje.[ 4] [ 5] Na istočnoj strani uspona, ploče Kokos i Naska koje se se pokreću prema istoku susreću se sa Južnoameričkom pločom koja se pomera ka zapadu i Severnoameričkom pločom koja podleže subdukciji pod njima. Pojas vulkana duž Anda i luk vulkana kroz Centralnu Ameriku i Meksiko direktni su rezultati ove kolizije. Istočno od poluostrva Donja Kalifornija , greben se ponekad naziva i zona procepa Kalifornijskog zaliva . Na ovom području je novonastala okeanska kora izmešana sa novonastalom kontinentalnom korom koja potiče od Severnoameričke ploče.
U blizini Uskršnjeg ostrva , Istočnopacifični greben se susreće sa Čileanskim grebenom i mikropločama Huana Fernandeza, koje se prostiru ka istoku, gde podležu subdukciji ispod Južnoameričke ploče u Peruansko-Čileanskom rovu duž obale južnog Čilea . Južna ekstenzija Istočnopacifičkog grebena (zvana Tihookeanski-Antarktički greben ) spaja se sa Jugoistočnim indijskim grebenom u Makvorskoj trojnoj tačci južno od Novog Zelanda .
Delovi Istočnopacifičkog grebena imaju koso širenje, to jest širenje okeanskog dna koje nije ortogonalno najbližem segmentu grebena.[ 6]
Duž Istočnopacifičkog grebena hidrotermalni izvori zvani crni pušači prvi put su otkriveni projektom RISE 1979. godine i od tada su opsežno proučavani.[ 7] Ovi otvori formiraju vulkanogene masivne depozite sulfidne rude na dnu okeana.[ 8] [ 9] Pronađena su mnoga jedinstvena dubokovodna bića kod ventilacionih otvora, koji opstaju u hemosintetskom ekosistemu , i ne onom koji koristi fotosintezu .[ 10] Južni deo Istočnopacifičkog greben jedan je od najbrže širećih sekcija Zemljinog sredokeanskog grebenskog sistema.[ 3] [ 11]
Reference
^ „What is the longest mountain range on earth?” . Ocean Facts . NOAA. Приступљено 17. 10. 2014 .
^ Macdonald, Ken C. (2019), „Mid-Ocean Ridge Tectonics, Volcanism, and Geomorphology”, Encyclopedia of Ocean Sciences (на језику: енглески), Elsevier, стр. 405—419, ISBN 9780128130827 , doi :10.1016/b978-0-12-409548-9.11065-6
^ а б DeMets, Charles; Gordon, Richard G.; Argus, Donald F. (2010). „Geologically current plate motions”. Geophysical Journal International (на језику: енглески). 181 (1): 52. doi :10.1111/j.1365-246X.2009.04491.x .
^ "Understanding plate motions" , USGS. Retrieved 26 June 2013.
^ Britannica
^ Zhang, Tuo; Gordon, Richard G.; Wang, Chengzu (2018). „Oblique seafloor spreading across intermediate and superfast spreading centers”. Earth and Planetary Science Letters . 495 : 146—156. Bibcode :2018E&PSL.495..146Z . doi :10.1016/j.epsl.2018.05.001 .
^ Spiess, F. N.; Macdonald, K. C.; Atwater, T.; Ballard, R.; Carranza, A.; Cordoba, D.; Cox, C.; Garcia, V. M. D.; Francheteau, J. (1980-03-28). „East Pacific Rise: Hot Springs and Geophysical Experiments”. Science (на језику: енглески). 207 (4438): 1421—1433. Bibcode :1980Sci...207.1421S . ISSN 0036-8075 . PMID 17779602 . doi :10.1126/science.207.4438.1421 .
^ Haymon, Rachel M.; Kastner, Miriam (1981). „Hot spring deposits on the East Pacific Rise at 21°N: preliminary description of mineralogy and genesis”. Earth and Planetary Science Letters (на језику: енглески). 53 (3): 363—381. doi :10.1016/0012-821X(81)90041-8 .
^ Herzig, P. M.; Petersen, S.; Hannington, M. D. (2000), Polymetallic Massive Sulphide Deposits at the Modern Seafloor and their Resource Potential (PDF) , ISA Technical Study: No. 2, International Seabed Authority , стр. 8, Архивирано из оригинала (PDF) 09. 01. 2022. г., Приступљено 11. 10. 2020
^ Corliss, John B.; Dymond, Jack; Gordon, Louis I.; Edmond, John M.; von Herzen, Richard P.; Ballard, Robert D.; Green, Kenneth; Williams, David; Bainbridge, Arnold (1979-03-16). „Submarine Thermal Springs on the Galápagos Rift”. Science (на језику: енглески). 203 (4385): 1073—1083. Bibcode :1979Sci...203.1073C . ISSN 0036-8075 . PMID 17776033 . doi :10.1126/science.203.4385.1073 .
^ Searle, Roger (2013-09-19). Mid-ocean ridges . New York. ISBN 9781107017528 . OCLC 842323181 .
Literatura
„Ring of Fire – Pacific Ring of Fire” . Geography.about.com. 2010-06-14. Архивирано из оригинала 04. 12. 2010. г. Приступљено 2010-11-01 .
„Ring of Fire” . USGS. 2012-07-24. Приступљено 2013-06-13 .
„Where do earthquakes occur?” . USGS. 2013-05-13. Архивирано из оригинала 2014-08-05. г. Приступљено 2013-06-13 .
„Earthquakes FAQ” . U.S. Geological Survey. Архивирано из оригинала 2006-01-17. г.
„Earthquakes Visual Glossary” . U.S. Geological Survey.
Oppenheimer, Clive (2011). „Appendix A” . Eruptions that Shook the World . Cambridge: Cambridge University Press. стр. 355—363. ISBN 978-0-521-64112-8 .
„Moving slabs” . This Dynamic Earth . USGS. Архивирано из оригинала 11. 10. 1997. г. Приступљено 11. 10. 2020 .
Batiza, Rodey; Sack, Richard O.; Allan, James F. (1. 8. 1988). „Cr-rich spinels as petrogenetic indicators; MORB-type lavas from the Lamont seamount chain, eastern Pacific” . American Mineralogist (на језику: енглески). 73 (7–8): 741—753. ISSN 0003-004X — преко http://www.minsocam.org/ammin/AM73/AM73_741.pdf .
Fornari, Daniel J.; Perfit, Michael R.; Allan, James F.; Batiza, Rodey; Haymon, Rachel; Barone, Angela; Ryan, William B.F.; Smith, Terri; Simkin, Tom; Luckman, Mary Ann (јун 1988). „Geochemical and structural studies of the Lamont seamounts: seamounts as indicators of mantle processes” . Earth and Planetary Science Letters . 89 (1): 63—83. doi :10.1016/0012-821X(88)90033-7 .
Lavelle, J. W.; Thurnherr, A. M.; Ledwell, J. R.; McGillicuddy, D. J.; Mullineaux, L. S. (31. 12. 2010). „Deep ocean circulation and transport where the East Pacific Rise at 9–10°N meets the Lamont seamount chain” (PDF) . Journal of Geophysical Research . 115 (C12). doi :10.1029/2010JC006426 . hdl :1912/4330 .
Ryan, William B. F.; Barone, Angela M. (10. 7. 1990). „Single plume model for asynchronous formation of the Lamont Seamounts and adjacent Eeast Pacific Rise terrains”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth (на језику: енглески). 95 (B7): 10801—10827. ISSN 2156-2202 . doi :10.1029/JB095iB07p10801 .
Sack, Richard O.; Fornari, Daniel J.; Perfit, Michael R.; Batiza, Rodey; Allan, James F. (1. 10. 1989). „Petrology of Lavas from the Lamont Seamount Chain and Adjacent East Pacific Rise, 10° N” . Journal of Petrology (на језику: енглески). 30 (5): 1245—1298. ISSN 0022-3530 . doi :10.1093/petrology/30.5.1245 .
Sclater, John G.; Anderson, Roger N.; Bell, M. Lee (1971-11-10). „Elevation of ridges and evolution of the central eastern Pacific”. Journal of Geophysical Research . 76 (32): 7888—7915. Bibcode :1971JGR....76.7888S . ISSN 2156-2202 . doi :10.1029/jb076i032p07888 .
Parsons, Barry; Sclater, John G. (1977-02-10). „An analysis of the variation of ocean floor bathymetry and heat flow with age”. Journal of Geophysical Research . 82 (5): 803—827. Bibcode :1977JGR....82..803P . ISSN 2156-2202 . doi :10.1029/jb082i005p00803 .
Davis, E.E; Lister, C. R. B. (1974). „Fundamentals of Ridge Crest Topography”. Earth and Planetary Science Letters . 21 (4): 405—413. Bibcode :1974E&PSL..21..405D . doi :10.1016/0012-821X(74)90180-0 .
Vine, F. J.; Matthews, D. H. (1963). „Magnetic Anomalies Over Oceanic Ridges”. Nature (на језику: енглески). 199 (4897): 947—949. Bibcode :1963Natur.199..947V . ISSN 0028-0836 . S2CID 4296143 . doi :10.1038/199947a0 .
Vine, F. J. (1966-12-16). „Spreading of the Ocean Floor: New Evidence”. Science (на језику: енглески). 154 (3755): 1405—1415. Bibcode :1966Sci...154.1405V . ISSN 0036-8075 . PMID 17821553 . S2CID 44362406 . doi :10.1126/science.154.3755.1405 .
Searle, Roger (2013-09-19). Mid-ocean ridges . New York. ISBN 9781107017528 . OCLC 842323181 .
Macdonald, Ken C. (1977). „Near-bottom magnetic anomalies, asymmetric spreading, oblique spreading, and tectonics of the Mid-Atlantic Ridge near lat 37°N” . Geological Society of America Bulletin (на језику: енглески). 88 (4): 541. Bibcode :1977GSAB...88..541M . ISSN 0016-7606 . doi :10.1130/0016-7606(1977)88<541:NMAASO>2.0.CO;2 .
Macdonald, K. C. (1982). „Mid-Ocean Ridges: Fine Scale Tectonic, Volcanic and Hydrothermal Processes Within the Plate Boundary Zone”. Annual Review of Earth and Planetary Sciences . 10 (1): 155—190. Bibcode :1982AREPS..10..155M . doi :10.1146/annurev.ea.10.050182.001103 .
Argus, Donald F.; Gordon, Richard G.; DeMets, Charles (2010-04-01). „Geologically current plate motions”. Geophysical Journal International (на језику: енглески). 181 (1): 1—80. Bibcode :2010GeoJI.181....1D . ISSN 0956-540X . doi :10.1111/j.1365-246X.2009.04491.x .
Wilson, Douglas S. (1996). „Fastest known spreading on the Miocene Cocos-Pacific Plate Boundary”. Geophysical Research Letters (на језику: енглески). 23 (21): 3003—3006. Bibcode :1996GeoRL..23.3003W . ISSN 1944-8007 . doi :10.1029/96GL02893 .
Macdonald, Ken C.; Fox, P. J. (1983). „Overlapping spreading centres: new accretion geometry on the East Pacific Rise”. Nature . 302 (5903): 55—58. Bibcode :1983Natur.302...55M . ISSN 1476-4687 . S2CID 4358534 . doi :10.1038/302055a0 .
Dick, Henry J. B.; Lin, Jian; Schouten, Hans (новембар 2003). „An ultraslow-spreading class of ocean ridge”. Nature . 426 (6965): 405—412. Bibcode :2003Natur.426..405D . ISSN 1476-4687 . PMID 14647373 . S2CID 4376557 . doi :10.1038/nature02128 .
Marjorie Wilson (1993). Igneous petrogenesis . London: Chapman & Hall. ISBN 978-0-412-53310-5 .
Michael, Peter; Cheadle, Michael (20. 2. 2009). „Making a Crust” . Science . 323 (5917): 1017—18. PMID 19229024 . S2CID 43281390 . doi :10.1126/science.1169556 .
Hyndman, Donald W. (1985). Petrology of igneous and metamorphic rocks (2nd изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-031658-4 .
Blatt, Harvey; Robert Tracy (1996). Petrology (2nd изд.). Freeman. ISBN 978-0-7167-2438-4 .
Spiess, F. N.; Macdonald, K. C.; Atwater, T.; Ballard, R.; Carranza, A.; Cordoba, D.; Cox, C.; Garcia, V. M. D.; Francheteau, J. (1980-03-28). „East Pacific Rise: Hot Springs and Geophysical Experiments”. Science (на језику: енглески). 207 (4438): 1421—1433. Bibcode :1980Sci...207.1421S . ISSN 0036-8075 . PMID 17779602 . S2CID 28363398 . doi :10.1126/science.207.4438.1421 .
Martin, William; Baross, John; Kelley, Deborah; Russell, Michael J. (2008-11-01). „Hydrothermal vents and the origin of life”. Nature Reviews Microbiology . 6 (11): 805—814. ISSN 1740-1526 . PMID 18820700 . S2CID 1709272 . doi :10.1038/nrmicro1991 .
Hekinian, R., ур. (1982-01-01), „Chapter 2 The World's Oceanic Ridge System” , Elsevier Oceanography Series , Petrology of the Ocean Floor (на језику: енглески), Elsevier, 33 , стр. 51—139, ISBN 9780444419675 , doi :10.1016/S0422-9894(08)70944-9 , Приступљено 2020-10-27
Larson, R.L., W.C. Pitman, X. Golovchenko, S.D. Cande, JF. Dewey, W.F. Haxby, and J.L. La Brecque, Bedrock Geology of the World, W.H. Freeman, New York, 1985.
Müller, R. Dietmar; Roest, Walter R.; Royer, Jean-Yves; Gahagan, Lisa M.; Sclater, John G. (1997-02-10). „Digital isochrons of the world's ocean floor”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth (на језику: енглески). 102 (B2): 3211—3214. Bibcode :1997JGR...102.3211M . doi :10.1029/96JB01781 .
Spoljašnje veze