Intermodalni kontejner

Tipični kontejner veličine 40 ft long (12,19 m). Svaki od osam uglova ima esencijalni obrtni priključak za dizanje, slaganje i pričvršćivanje
Godine 2012. postojalo je preko 20 miliona intermodalni kontejnera u svetu.
Ekstra dugi 53 ft (16,15 m) × 9 ft 6 in (2,9 m) „High-Cube” kontejner sa unutrašnjom visinom od 110 in (2.794 mm)
Teretni voz nosi kontejnere kroz Zapadni Kingman kanjon u Arizoni
Pravljenje kontejnera koji se mogu naslagati omogućilo je njihovo efikasno ukrcavanje i transport na velikim brodovima

Intermodalni kontejner je veliki standardizovani otpremni kontejner, dizajniran i izgrađen za intermodalni transport robe, što znači da se ovi kontejneri mogu koristiti u više različitih transportnih modova – od brodova do železnice do kamiona – bez istovara i utovara njihovog sadržaja.[1] Intermodalni kontejneri se prevashodno koriste za efikasno i bezbedno pakovanje i transport materijala i proizvoda u globalnom kontejnerizovanom intermodnom teretnom transportnom sistemu. Manji deo kontejnera se isto tako koristi za regionalne transportne svrhe.

Mnoštvo tipova intermodalnih kontejnera je dostupno i postoje u više standardizovanih veličina, mada je devedeset procenata globalne kontejnerske flote sačinjeno od takozvanih kontejnera za „suvi teret” ili „opšte svrhe”,[2][3] koji su trajne zatvorene čelične kutije, sa uglavnom bilo dvadeset ili četrdeset stopa (6,1 ili 12,2 m) standardnom dužinom.[2][3] Najzastupljenije visine su 8 ft 6 in (2,6 m) i 9 ft 6 in (2,9 m) – kasniji su poznati kao Visoka kocka ili Hi-Cube kontejneri.[4]

Poput kartonskih kutija i paleta, ovi kontejneri su sredstva za agregiranje tereta i dobara u veće, jedinične celine, koje su podesne za rukovane, pomeranje, i slaganje, i koje se mogu čvsto spakovati na brodovima ili skladištima. Intermodalni kontejneri imaju brojna zajednička konstrukciona svojstva koja im omogućavaju da podnesu stres pri intermodalnom transportu i omogućavaju rukovanje i slaganje. Oni se mogu identifikovati putem njihove individualne, jedinstvene ISO 6346 oznake za izveštavanje.

Godine 2012, postojalo je oko 20,5 miliona intermodalnih kontejnera na svetu raznih tipova za potrebe različitih tereta.[5][nb 1] Kontejneri su u velikoj meri zamenili tradicionalne rasute terete – godine 2010. je kontejnerskih transport obuhvatao oko 60% svetske pomorske razmene.[7][8] Predominantni alternativni methodi transporta prenose rasuti teret – bilo da je gasovit, tečan ili čvrst – e.g. pomoću balkera ili tankеra, železničkih ili auto cisterni. Za vazdušni saobraćaj se koriste lakši IATA-definisani jedinični teretni uređaji.

Istorija

Zahtev za nekim višenamjenskim robusnim spremnikom, pogodnim za korištenje u raznim vrstama transporta, osetio se nakon Drugog svetskog rata u Sjedinjenim Američkim Državama, a prvi put je korišten kod transporta do Portorika.

Oblik i dimenzije

Najrašireniji tip kontejnera su oni po ISO standardu, To je metalni paralelepiped čije su mere utvrđene na međunarodnom nivou 1967. Svi su široki 8 stopa (244 cm) i jednako visoki 8 stopa i 6 inča (259 cm), a najčešće imaju dve standardne dužine od 20 i 40 stopa (610 i 1220 cm).[9]

Svaki standardni kontejner je tipski označen i registrovan sa jedanaest brojčanih i slovnih znakova, u formi: 4 slova (od kojih su prva 3 odgovaraju inicijalima vlasnika firme) i 6 brojeva, nakon čega slede poslednji kontrolni brojevi (zvani „cifre za proveru”), koji se dobijaju računskim algoritmom od 10 predhodnih slova i brojeva, tako da svako slovo ima odgovarajuću brojčanu vrednost.

Pored ISO standarda ima i drugih. Dole je tablica sa najraširenijim tipovima kontejnera danas u svetu.

20′ kontejner 40′ kontejner 40′ kontejner 45′ kontejner
imperijalni metriki imperijalni metrički imperijalni metrički imperijalni metrički
spoljašnje
dimenzije 		dužina 19′ 10 1/2″ 6.058 m 40′ 0″ 12.192 m 40′ 0″ 12.192 m 45′ 0″ 13.716 m
širina 8′ 0″ 2.438 m 8′ 0″ 2.438 m 8′ 0″ 2.438 m 8′ 0″ 2.438 m
visina 8′ 6″ 2.591 m 8′ 6″ 2.591 m 9′ 6″ 2.896 m 9′ 6″ 2.896 m
unutrašnje
dimenzije 		dužina 18′ 8 13/16″ 5.710 m 39′ 5 45/64″ 12.032 m 39′ 4″ 12.000 m 44′ 4″ 13.556 m
širina 7′ 8 19/32″ 2.352 m 7′ 8 19/32″ 2.352 m 7′ 7″ 2.311 m 7′ 8 19/32″ 2.352 m
visina 7′ 9 57/64″ 2.385 m 7′ 9 57/64″ 2.385 m 8′ 9″ 2.650 m 8′ 9 15/16″ 2.698 m
širina vrata širina 7′ 8 ⅛″ 2.343 m 7′ 8 ⅛″ 2.343 m 7′ 6" 2.280 m 7′ 8 ⅛″ 2.343 m
visina 7′ 5 ¾″ 2.280 m 7′ 5 ¾″ 2.280 m 8′ 5″ 2.560 m 8′ 5 49/64″ 2.585 m
unutrašnja zapremina 1,169 ft³ 33.1 m³ 2,385 ft³ 67.5 m³ 2,660 ft³ 75.3 m³ 3,040 ft³ 86.1 m³
maksimalna
težina 		66,139 lb 30,400 kg 66,139 lb 30,400 kg 68,008 lb 30,848 kg 66,139 lb 30,400 kg
težina praznog 4,850 lb 2,200 kg 8,380 lb 3,800 kg 8,598 lb 3,900 kg 10,580 lb 4,800 kg
težina punog 61,289 lb 28,200 kg 57,759 lb 26,600 kg 58,598 lb 26,580 kg 55,559 lb 25,600 kg
Ukrcavanje kontejnera na brod u luci Kopenhagena

Konterizacija

Kontejnerizacija (engleski: containerization) je izraz za savremeni način transporta tereta, tako da se sva pošiljka stavi u veliki metalni spremnik - kontejner.[10] Kontejnerizacija je važna tehnika transporta razvijena u 20. veku. Zapravo i ranije, još od početka 20. veka postojali su veliki spremnici, standardiziranih veličina, namenjeni željezničkom i cestovnom transportu, ali tog oblika transporta nije bilo sve do 1960-ih.[10] Od tad su kontejneri postali glavni element u prekookeanskom brodskom transportu. Čitav taj proces omogućili su brodovi nove generacije specijalno dizajnirani za prevoz kontejnera. Veliki i brzi, kontejnerski brodovi prevoze svu silu kontejnerskih jedinica naslaganih od utrobe do palube, ali ono što je najvažnije - vrlo ih brzo ukrcavaju i iskrcavaju, tako da skraćuju vreme provedeno po lukama na minimum, pa su stoga puno efikasniji, i imaju više radnih dana plovidbe.[10] Lučka postrojenja za brzo manipuliranje kontejnerima, su prilično komplesna i skupa, pa je ulaganje u njih opravdano jedino ukoliko postoji veliki teretni promet u oba pravca. Kontejneri se pune (i prazne) po fabričkim skladištima, nakon tog se transportiraju do luka kamionima ili željezničkim vagonima, gde se zatim ukrcavaju na brodove. Sve to bi zahtevalo puno više vremena, truda i novaca u slučaju, komadno rasutih tereta.[10]

Napomene

  1. ^ Povećanje sa procenjenih 18,6 miliona 2011. godine[6]

Reference

  1. ^ Lewandowski, Krzysztof (2016). „Growth in the Size of Unit Loads and Shipping Containers from Antique to WWI.”. Packaging Technology and Science. 29 (8–9): 451—478. ISSN 1099-1522. doi:10.1002/pts.2231. 
  2. ^ а б Dr. Jean-Paul Rodrigue. „World Container Production, 2007”. The Geography of Transport Systems. Hofstra University. Архивирано из оригинала 4. 7. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  3. ^ а б „Global Container Fleet”. www.worldshipping.org. World Shipping Council. 2013. Архивирано из оригинала 11. 5. 2015. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  4. ^ „Container sizes”. Shipsbusiness.com. Приступљено 1. 2. 2013. 
  5. ^ „World Container Fleet Overview”. csiu.co. CSI Container Services International. januar 2014. Архивирано из оригинала 18. 7. 2015. г. Приступљено 18. 7. 2015. 
  6. ^ Container Supply Review (PDF) (Извештај). World Shipping Council. maj 2011. стр. 1. Приступљено 18. 7. 2015. 
  7. ^ „Container Shipping – Statistics & Facts”. Statista.com. Statista Inc. Архивирано из оригинала 5. 12. 2014. г. Приступљено 27. 7. 2015. 
  8. ^ Global Trade – World Shipping Council
  9. ^ „Standard Containers” (на језику: engleski). APL. Приступљено 19. 9. 2014. 
  10. ^ а б в г „Containerization” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 19. 9. 2014. 

Literatura

Spoljašnje veze

Intermodalni kontejner на Викимедијиној остави.