Indijum(III) fosfid

Indijum(III) fosfid
Nazivi
Drugi nazivi
Indijum(III) fosfid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.040.856
  • [In]#P
Svojstva
InP
Molarna masa 145,792 g/mol
Agregatno stanje crni kubni kristali
Gustina 4,81 g/cm3, čvrst
Tačka topljenja 1.062 °C (1.944 °F; 1.335 K)
u maloj meri rastvoran u kiselinama[3]
Energijska barijera 1,344 eV (300 K)
Elektronska mobilnost 5400 cm2/(V·s) (300 K)
Toplotna provodljivost 0,68 W/(cm·K) (300 K)
Indeks refrakcije (nD) 3,1 (infracrveni);
3.55 (632.8 nm)[4]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Zink blenda
Geometrija molekula Tetraedralna
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 45,4 J/(mol·K)[5]
Standardna molarna entropija So298 59,8 J/(mol·K)
-88,7 kJ/mol
Opasnosti
Opasnost u toku rada Toksičan, hidrolizuje se do fosfina
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
 Indijum nitrid
Indilum arsenid
Indilum antimonid
Drugi katjoni
 Aluminilum fosfid
Galijum fosfid
Srodna jedinjenja
 Indijum galijum fosfid
Aluminijum galijum indijum fosfid
Galijum indijum arsenid antimonid fosfid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Indijum fosfid (InP) je binarni poluprovodnik koji se sastoji od indijuma i fosfora. On ima čeono-centriranu kubnu kristalnu strukturu, identičnu sa GaAs i većinom III-V poluprovodnika.

InP se koristi u elektronici visoke snage i frekvencija zbog njegove superiorne elektronske brzine u odnosu na poluprovodnike u široj upotrebi poput silicijuma i galijum arsenida. On takođe poseduje direktnu zabranjenu zonu, što ga čini podesnim za optoelektronske uređaje kao što su laserske diode. InP se isto tako koristi kao zamena za epitaksijalni indijum galijum arsenid bazirane opto-elektronske uređaje.

Reference

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 4—61, ISBN 978-0-8493-0594-8 
  4. ^ Sheng Chao, Tien; Lee, Chung Len; Lei, Tan Fu (1993), „The refractive index of InP and its oxide measured by multiple-angle incident ellipsometry”, Journal of Materials Science Letters, 12 (10): 721, doi:10.1007/BF00626698. 
  5. ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 5—20, ISBN 978-0-8493-0594-8 

Spoljašnje veze