Razvoj homološke algebre bio je usko isprepleten s nastankom teorije kategorija. Uopšte, homološka algebra je proučavanje homoloških funktora i zamršenih algebričnih struktura koje oni uključuju. Jedan prilično koristan i sveprisutan koncept u matematici su lančani kompleksi, koji se mogu proučavati putem njihove homologije i kohomologije.[7][8][9] Homološka algebra pruža sredstva za izdvajanje informacija sadržanih u ovim kompleksima i njihovo predstavljanje u obliku homoloških invarijanatiprstenova, modula, topoloških prostora i drugih 'opipljivih' matematičkih objekata. Moćan alat za ovo pružaju spektralne sekvence.
Proučavanje homološke algebre je započeto u njenom najosnovnijem obliku tokom 1800-ih kao grane topologije. Tek je tokom 1940-ih godina ona postala samostalni predmet proučavanja, sa izučavanjem tema kao što su: ext funktor i tor funktor, između ostalog.[10]
Elementi Cn se nazivaju n-lancima, a homomorfizmi dn se nazivaju graničnim mapama ili diferencijalima. Lančane grupeCn mogu biti obdarene dodatnom strukturom; na primer, to mogu biti vektorski prostori ili moduli preko fiksnog prstenaR. Diferencijali moraju da sačuvaju dodatnu strukturu ako ona postoji; na primer, to moraju biti linearne mape ili homomorfizmi R-modula. Radi lakšeg označavanja, pažnju treba usredsrediti na abelove grupe (tačnije, na kategorijuAb abelovih grupa); proslavljena teorema Barija Mičela implicira da će se rezultati generalizovati na bilo koju abelovu kategoriju. Svaki lančani kompleks definiše još dva niza abelovih grupa, cikluseZn = Ker dn i graniceBn = Im dn+1, gde Ker d i Im d označavaju jezgro i sliku od d.[15][16] Pošto je kompozicija dve uzastopne granične mape nula, ove grupe su ugrađene jedna u drugu kao
Podgrupe abelovih grupa su automatski normalne; stoga se može definisati n-ta homološka grupuHn(C) kao faktorska grupan-ciklusa po n-granicama,
Kompleks lanca naziva se acikličnim ili tačan niz ako su sve njegove homološke grupe nula.
^Eilenberg, Samuel; Moore, J.C. (1965). Foundations of relative homological algebra. Memoirs of the American Mathematical Society number. 55. American Mathematical Society. ISBN9780821812556. OCLC1361982.
Henri Cartan, Samuel Eilenberg (19. 12. 1999). Homological algebra. Princeton University Press. ISBN0-691-04991-2.CS1 одржавање: Формат датума (веза). With an appendix by David A. Buchsbaum. Reprint of the 1956 original. Princeton Landmarks in Mathematics. Princeton University Press, Princeton, NJ, 1999. xvi+390 pp.
Saunders Mac Lane (15. 2. 1995). Homology. Springer. ISBN3-540-58662-8.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Reprint of the 1975 edition. Classics in Mathematics. Springer-Verlag, Berlin, 1995. x+422 pp.
Peter Hilton; Stammbach, U. (фебруар 1997). A course in homological algebra. Springer. ISBN0-387-94823-6.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза). Second edition. Graduate Texts in Mathematics, 4. Springer-Verlag, New York, 1997. xii+364 pp.
Gelfand, Sergei I.; Yuri Manin (26. 11. 2002). Methods of homological algebra. Springer. ISBN3-540-43583-2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза). Translated from Russian 1988 edition. Second edition. Springer Monographs in Mathematics. Springer-Verlag, Berlin, 2003. xx+372 pp.
Gelfand, Sergei I.; Yuri Manin (20. 5. 1999). Homological algebra. Translated from the 1989 Russian original by the authors. Reprint of the original English edition from the series Encyclopaedia of Mathematical Sciences (Algebra. Springer. ISBN3-540-65378-3.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза), V, Encyclopaedia Math. Sci., 38, Springer, Berlin, 1994). Springer-Verlag, Berlin, 1999. iv+222 pp.
Serge Lang (21. 6. 2005). Algebra (3rd изд.). Springer. стр. 157. ISBN978-0-387-95385-4.Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза). Springer (2002) ()
M. F. Atiyah; I. G. Macdonald (21. 1. 1969). Introduction to Commutative Algebra. Basic Books. ISBN0-201-00361-9.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Oxford 1969, Addison–Wesley Publishing Company, Inc. .
Goerss, P. G.; Jardine, J. F. (1999), Simplicial Homotopy Theory, Progress in Mathematics, 174, Basel, Boston, Berlin: Birkhäuser, ISBN978-3-7643-6064-1
R.L. Taylor (1954). „Covering groups of non connected topological groups”. Proceedings of the American Mathematical Society. 5 (5): 753—768. doi:10.1090/S0002-9939-1954-0087028-0..
R. Brown and O. Mucuk (1994). „Covering groups of non-connected topological groups revisited”. Mathematical Proceedings of the Cambridge Philosophical Society. 115: 97—110. doi:10.1017/S0305004100071942..
R. Brown and T. Porter, On the Schreier theory of non-abelian extensions: generalisations and computations, Proceedings of the Royal Irish Academy, vol. 96A (1996), 213–227.
Rose, John S. (2012). A Course on Group Theory. Dover Publications. ISBN978-0-486-68194-8. Unabridged and unaltered republication of a work first published by the Cambridge University Press, Cambridge, England, in 1978.