Hiperkalciurija

Hiperkalciurija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostFiziologija
MKB-10E83.5
MKB-9-CM275.40
DiseasesDB6220
eMedicinemed/1069 ped/1063
MeSHD053565

Hiperkalciurija je jedan od najčešći metabolički poremećaja koji nastaje koji se karakteriše povišenim izlučivanjem kalcijuma mokraćom tokom 24h,koja je veća od 4 mg po kg/TT. Na metabolizam kalcijuma u organizmu utiču brojni hormoni i vitamini.[1] U oko 60% bolesnika sa bubrežnim kamencima, nastalih kao posledica različitih poremećaja, prisutna je hiperkalciurija.

Etiopatogeneza

Prema etiopatogenezi hiperkalciurija se može svrstati u sledeće grupe:

Idiopatska (bubrežna)

Главни чланак: Идиопатска хиперкалциурија

Ukoliko kliničkim, laboratorijskim i radiografskim ispitivanjima nije utvrđen razlog nastanka hiperkalciurije onda se kaže da je hiperkalciurija idiopatska.[2]

Simptomatska

U ovu grupu hiperkalciurije svrstavaju se sekundarne hiperkalciurije čijim je ispitivanjem utvrđen njem uzrok, koji hiperkalciurija, kada se ispitivanjem otkrije razlog za njen nastanak (npr. endokrino oboljenje, bubrežno oboljenje, upotreba nekih lekova, faktori ishrane ...).

  • Primarni hiperparatireoidizam
  • Primarna hiperprodukcija 1,25 dihidroksiholekalciferola
  • Hiperfosfaturija

Klinička slika

Kliničke manifestacije zavise od pratećih promena izazvanih hiperkalciurijom, uzrasta (npr. iritabilnost može biti jedini znak u odojčeta, ali kod većeg deteta i adolescenta hematurija i bubrežna kolika).

Dijagnoza

U dijagnostici hiperkalciurije meri se količina kalcijuma u ​​24 časovnoj mokraći i određuje odnos - ili indeks kalcijum / kreatinin (Ca/Cr).

Indeks Ca/Cr

Parametar Pre opterećenja Posle opterećenja
Normalno do 0,337 do 0,563
Resorptivna hiperkalciurija do 0,337 ≥ 0,564
Apsorptivna hiperkalciurija ≥ 0,338 ≥ 0,564
Renalna/resorptivna hiperkalciurija
Renalna hiperkalciurija cAMP povećan PTH

Određivanje koncentracije PTH u krvi i cAMP u urinu olakšava diferencijalnu dijagnozu hiperkalciurije.[3]

U tu svrhu koristi se test opterećenja kalcijumom koji služi za razlikovanje tri tipa hiperkalciurije (apsorptivne, bubrežne i resorptivne).[4]

U 20% pacijenata i pored sprovedenog Protokola laboratorijskih ispitivanja uzrok hiperkalciurije ostaje neotkriven (idiopatska hiperkalciurija).

Vidi još

Reference

  1. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999. 
  2. ^ Robertson WG, Peacock M (1980). „The Cause of Idiopathic Calcium Stone Disease: Hypercalciuria or Hyperoxaluria”. Nephron. 26. 
  3. ^ Malberti F, Farina M, Imbasciati E. „The PTH-calcium curve and the set point of calcium in primary and secondary hyperparathyroidism”. Nephrol Dial Transplant. 14: 2398—2406. 1999. .
  4. ^ Pak CYC, Kaplan RA, Bone H, Townsend J, Woters O (1975). „A simple test for the diagnosis of absorptive, resorptive and renal hypercalciuria”. New Engl J Med. 292: 497. ’500.

Литература

  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999. 

Spoljašnje veze

Класификација
Спољашњи ресурси


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).