Do 18. veka, goveda sa područja Herefordšira bila su slična drugoj stoci južne Engleske. Bila su potpuno crvena s belim prekidima, slično modernim pasminama Severnog Devona i Saseksa. Tokom 18. i početkom 19. veka, druga stoka (uglavnom Šorthorni) korišćena je za pravljenje nove vrste tegleće i goveđe stoke koja je u početku varirala u boji. Postojala su različita stada od žute do sive i svetlo smeđe boje, sa različitom zastupljenosti bele. Međutim, krajem 18. veka belo lice karakteristično za modernu pasminu bilo je dobro utvrđeno, a moderna boja uspostavljena je tokom 19. veka.[11]
Hereford se i danas vidi u ruralnom regionu Herefordšira[12] i istaknut je na poljoprivrednim sajmovima.[13][14][15] Prvi uvoz Hereforda u Sjedinjene Države odvio se oko 1817. godine posredstvom političara Henrija Kleja, a veći uvoz pasmine počeo je tokom 1840-ih.[16][17]
Bezrogo herefordsko govedo
Bezrogo herefordsko govedo je varijanta Hereforda bez rogova sa prirodnom genetskommutacijom odabranom u posebnu pasminu iz 1889. godine.[18]
Stočar iz Ajove Voren Gamon iskoristio je ideju o uzgoju bezrogog Hereforda i pokrenuo registar sa 11 goveda koja su prirodno imala to svojstvo. Američka asocijacija za bezroge hereforde (APHA) je formirana 1910. godine. Američka bezroga herefordska pasmina i američka herefordska pasmina su kombinovane od 1995. godine pod okriljem Američkog herefordskog udruženja.[19]
U Australiji je rasa poznata kao pol herefordsko govedo.[20][21]
Tradicionalni Hereford
Mnogi sojevi Hereforda su koristili druge rase goveda za unos željenih karakteristika, što je dovelo do promena u rasi u celini. Međutim, neki sojevi su držani odvojeno i zadržali su karakteristike ranije rase, kao što su izdržljivost i štedljivost.[22] Tradicionalni Hereford se sada tretira kao manjinska rasa vredna za genetsku konzervaciju.[23]
Zdravlje
Rak oka (karcinom skvamoznih ćelija oka) se javlja u Herefordima, naročito u zemljama sa stalnom jakom sunčevom svetlošću i među onima koje preferiraju osobine niskog nivoa crvene pigmentacije oko oka.[24][25][26] Studije karcinoma oka kod goveda Hereford u SAD i Kanadi pokazale su da su pigmenti kapaka i korneosklera nasledni i da verovatno smanjiju rizik od raka.[27]Vaginalni prolaps se smatra naslednim problemom, mada na njega može uticati i ishrana.[28][29] Drugi problem je izložena koža na vimenu koja je svetlo pigmentisana i tako podložna opekotinama od sunca.
Poznato je da se patuljastost javlja kod goveda Hereford, uzrokovana autozomno recesivnim genom.[30] Jednaka pojava kod junica i bikova znači da se patuljastost ne smatra polnom karakteristikom.[31]
^W. H. Smith and L. A. Holland. "Dwarfism in Beef Cattle". Dwarfism in Beef Cattle. Proc. Of 41st Annual Livestock Feeders' Day, Kansas State University, Manhattan, KS. N.p.: Kansas Agricultural Experiment Salon, n.d. 34-38. Kansas State University Libraries. Web. 3 November 2016. <http://krex.k-state.edu/dspace/handle/2097/13309>.
^Jan M. Jones and R. D. Jolly. "Dwarfism in Hereford Cattle: A Genetic Morphological and Biochemical Study." New Zealand Veterinary Journal 30.12 (1982): 185-89.
Literatura
„Beef Production”. University of Guelph, Animal Sciences. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 6. 4. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)