Herefordsko govedo

Herefordsko govedo
A Hereford bull
Herefordski bik
Konzervacioni statusNajmanja zabrinutost
Zemlja poreklaHerefordšir, Engleska
UpotrebaGovedina
Svojstva
Težina
  • Mužjak:
    1800 lbs. (bik)
  • Ženka:
    1200 lbs.
Visina
  • Mužjak:
    152 cm (59,8 in.)
  • Ženka:
    140 cm (55 in.)
KrznoCrven, beo
Status rofovaBeo

Hereford je britanska rasa goveda koja potiče iz okruga Herefordšir, u Vest Midlands regionu Engleske.[1][2] Ova raza je izvezena u mnoge zemlje, a širom sveta ima više od pet miliona čistokrvnih Herefordskih goveda u preko pedeset zemalja.[3] Izvozna trgovina Herefordskim govedima započela je iz Velike Britanije 1817. godine, počevši od Kentakija u Sjedinjenim Državama,[4] proširivši se širom Sjedinjenih Država i Kanade preko Meksika do zemalja sa velikim uzgojem govedine u Južnoj Americi. Danas Herefordsko govedo dominira na svetskoj sceni od Australije do ruskih stepa. Ona se mogu naći u Izraelu, Japanu, širom kontinentalne Evrope i Skandinavije, u umerenim delovima Australije, Kanade, Sjedinjenih Država, Kazahstana i Rusije, u centru i istoku Argentine, Urugvaju, Čileu i Novom Zelandu, gde čine najveći deo registrovane stoke.[5] Ima ih širom Brazila,[6] a isto tako se nalaze i u nekim zemljama Južne Afrike[7] (uglavnom u Južnoj Africi, Zambiji i Zimbabveu). Prvobitno su našla na veliku popularnost među rančarima američkog jugozapada, što je svedočanstvo o postojanosti pasmine; Iako potiču iz hladne, vlažne Britanije, ova rase se dokazala da uspeva u mnogo oštrijim klimama na gotovo svim kontinentima.

Svetski Herefordski savet[8] je baziran u Ujedinjenom Kraljevstvu. Trenutno postoji 17 zemalja članica sa 20 Herefordovih društava i 10 zemalja koje nisu članice, sa ukupno osam društava.[9] U Sjedinjenim Američkim Državama, zvanična Herefordska organizacija i registar pasmine je Američko Herefordsko udruženje. To je drugo po veličini društvo ove vrste u toj zemlji.[10]

Istorija

Herefordski bik gospodina D\efrisa, koji je osvojio prvu nagradu na Kraljevskom poljoprivrednom sajmu u Darbiju 1843. godine
Herefordska goveda na paši

Do 18. veka, goveda sa područja Herefordšira bila su slična drugoj stoci južne Engleske. Bila su potpuno crvena s belim prekidima, slično modernim pasminama Severnog Devona i Saseksa. Tokom 18. i početkom 19. veka, druga stoka (uglavnom Šorthorni) korišćena je za pravljenje nove vrste tegleće i goveđe stoke koja je u početku varirala u boji. Postojala su različita stada od žute do sive i svetlo smeđe boje, sa različitom zastupljenosti bele. Međutim, krajem 18. veka belo lice karakteristično za modernu pasminu bilo je dobro utvrđeno, a moderna boja uspostavljena je tokom 19. veka.[11]

Hereford se i danas vidi u ruralnom regionu Herefordšira[12] i istaknut je na poljoprivrednim sajmovima.[13][14][15] Prvi uvoz Hereforda u Sjedinjene Države odvio se oko 1817. godine posredstvom političara Henrija Kleja, a veći uvoz pasmine počeo je tokom 1840-ih.[16][17]

Bezrogo herefordsko govedo

Bezrogo herefordsko govedo

Bezrogo herefordsko govedo je varijanta Hereforda bez rogova sa prirodnom genetskom mutacijom odabranom u posebnu pasminu iz 1889. godine.[18]

Stočar iz Ajove Voren Gamon iskoristio je ideju o uzgoju bezrogog Hereforda i pokrenuo registar sa 11 goveda koja su prirodno imala to svojstvo. Američka asocijacija za bezroge hereforde (APHA) je formirana 1910. godine. Američka bezroga herefordska pasmina i američka herefordska pasmina su kombinovane od 1995. godine pod okriljem Američkog herefordskog udruženja.[19]

U Australiji je rasa poznata kao pol herefordsko govedo.[20][21]

Tradicionalni Hereford

Herefordska krava i ukršteno tele

Mnogi sojevi Hereforda su koristili druge rase goveda za unos željenih karakteristika, što je dovelo do promena u rasi u celini. Međutim, neki sojevi su držani odvojeno i zadržali su karakteristike ranije rase, kao što su izdržljivost i štedljivost.[22] Tradicionalni Hereford se sada tretira kao manjinska rasa vredna za genetsku konzervaciju.[23]

Zdravlje

Herefordsko tele u Viktoriji, Australija

Rak oka (karcinom skvamoznih ćelija oka) se javlja u Herefordima, naročito u zemljama sa stalnom jakom sunčevom svetlošću i među onima koje preferiraju osobine niskog nivoa crvene pigmentacije oko oka.[24][25][26] Studije karcinoma oka kod goveda Hereford u SAD i Kanadi pokazale su da su pigmenti kapaka i korneosklera nasledni i da verovatno smanjiju rizik od raka.[27] Vaginalni prolaps se smatra naslednim problemom, mada na njega može uticati i ishrana.[28][29] Drugi problem je izložena koža na vimenu koja je svetlo pigmentisana i tako podložna opekotinama od sunca.

Poznato je da se patuljastost javlja kod goveda Hereford, uzrokovana autozomno recesivnim genom.[30] Jednaka pojava kod junica i bikova znači da se patuljastost ne smatra polnom karakteristikom.[31]

Vidi još

Reference

  1. ^ „Breeds of Livestock - Cattle”. Приступљено 5. 4. 2010. 
  2. ^ Sanders, Alvin H. (1914). The story of the Herefords. Chicago: Sanders Publishing Company. Приступљено 12. 7. 2009. 
  3. ^ „Cattle Breeds - Hereford”. The Cattle Site. 13. 4. 2018. Приступљено 13. 4. 2018. 
  4. ^ „Early Chronology of the Hereford Breed 1723-1955”. The Hereford Herd Book Society. 1995. Приступљено 5. 4. 2010. 
  5. ^ „Commercial Beef Cattle in New Zealand”. Beef New Zealand. Архивирано из оригинала 23. 5. 2010. г. Приступљено 5. 4. 2010. 
  6. ^ „Associação Brasileira de Hereford e Braford”. Associação Brasileira de Hereford e Braford. Архивирано из оригинала 05. 04. 2015. г. Приступљено 8. 6. 2015. 
  7. ^ „World Hereford Council”. WHC. Архивирано из оригинала 24. 4. 2010. г. Приступљено 8. 6. 2015. 
  8. ^ „World Hereford Council”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2010. 
  9. ^ „Member and Non-Member Countries”. World Hereford Council. Архивирано из оригинала 24. 4. 2010. г. Приступљено 5. 4. 2010. 
  10. ^ „About”. American Hereford Association. 13. 4. 2018. Приступљено 13. 4. 2018. 
  11. ^ Trow-Smith, Robert (1959), A History of British Livestock Husbandry 1700–1900, Routledge and Kegan Paul, pp 100–103.
  12. ^ „Hereford Cattle, Ashford Carbonel (C) Richard Webb”. www.geograph.org.uk. 
  13. ^ „National Hereford Show (C) Richard Webb”. www.geograph.org.uk. 
  14. ^ „Here comes the judge (C) Richard Webb”. www.geograph.org.uk. 
  15. ^ „National Hereford Show (C) Richard Webb”. www.geograph.org.uk. 
  16. ^ Miller, Timothy Lathrop; Sotham, William H. (1902). History of Hereford Cattle: Proven Conclusively the Oldest of Improved Breeds. Chillicothe, Missouri: T. F. B. Sotham. стр. 146. 
  17. ^ George, Milton (1886). The Western Rural Year Book, a Cyclopedia of Reference. Chicago: Milton George. стр. 247. 
  18. ^ Roberts, David (1916). Cattle Breeds and Origin. Waukesha, Wisc.: David Roberts. стр. 131—32. 
  19. ^ „"Associations merge"”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2014. г. Приступљено 1. 10. 2014. ..
  20. ^ „Cattle breeds: Poll hereford”. NSW Department of Primary Industries. Приступљено 30. 10. 2022. 
  21. ^ Price, Jack (31. 7. 2019). „Red Centre cattle property Mt Skinner sold to South Australian family for almost $10 million”. ABC News. Приступљено 30. 10. 2022. 
  22. ^ „Traditional Hereford Breeders Club”. www.traditionalherefords.org. 
  23. ^ „British Rare Breed Survival Trust watchlist: Traditional Hereford”. Архивирано из оригинала 20. 1. 2010. г. Приступљено 7. 10. 2010. 
  24. ^ H R Guilbert; A Wahid; K A Wagnon; P W Gregory (1948). „Observations on pigmentation of eyelids of Hereford cattle in relation to occurrence of ocular epitheliomas”. Journal of Animal Science. 7 (4): 426—9. PMID 18891533. Приступљено 5. 4. 2010. 
  25. ^ R R Woodward; Bradford Knapp, Jr (1950). „The Hereditary Aspect of Eye Cancer in Hereford Cattle”. Journal of Animal Science. 9 (4): 578—81. PMID 14794577. doi:10.2527/jas1950.94578x. Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. Приступљено 5. 4. 2010. 
  26. ^ Gerry Watt (јануар 2006). „Eye Cancer in Cattle”. Приступљено 5. 4. 2010. 
  27. ^ D. E. Anderson (1991). „Genetic Study of Eye Cancer in Cattle”. The Journal of Heredity. 82 (1): 21—26. PMID 1997589. doi:10.1093/jhered/82.1.21. 
  28. ^ A Study of Vaginal and Uterine Prolapse in Hereford Cattle
  29. ^ „81st Western Veterinary Conference: Medical and Surgical Management of Vaginal Prolapse in Cattle” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 22. 12. 2009. ,.
  30. ^ W. H. Smith and L. A. Holland. "Dwarfism in Beef Cattle". Dwarfism in Beef Cattle. Proc. Of 41st Annual Livestock Feeders' Day, Kansas State University, Manhattan, KS. N.p.: Kansas Agricultural Experiment Salon, n.d. 34-38. Kansas State University Libraries. Web. 3 November 2016. <http://krex.k-state.edu/dspace/handle/2097/13309>.
  31. ^ Jan M. Jones and R. D. Jolly. "Dwarfism in Hereford Cattle: A Genetic Morphological and Biochemical Study." New Zealand Veterinary Journal 30.12 (1982): 185-89.

Literatura

Spoljašnje veze

Herefordsko govedo na Vikimedijinoj ostavi.