Henri Luis Aron (5. februara1934 — 22. januar2021), nadimak „Čekić” ili „zakucavajući Henk”, bio je američki igrač Glavne lige bejzbola (MLB), koji je služio kao seniorski vicepredsednik Atlanta brejvsa. On je igrao 21 sezonu za Milvoki/Atlanta brejvse u Nacionalnoj ligi (NL) i dve sezone za Milvoki brjuerse u Američkoj ligi (AL), od 1954. do 1976. Aron je držao MLB rekord za houm ranove karijere 33 godine, i još uvek drži nekoliko MLB rekorda. Svake godine od 1955. do 1973. on je udario 24 ili više houm ranova, i jedan je od samo dva igrača koja su imala 30 ili više houm ranova u sezoni bar petnaest puta.[1] Godine 1999, Sportske novosti su rangirale Arona na petom mestu na spisku „100 najvećih igrača bejzbola”.
Aron je igrao veliku većinu svojih MLB igara na desnom delu terena, mada se pojavio i na nekoliko drugih pozicija. U poslednje dve sezone, on je prvenstveno bio namenski udarač.[4] Aron je imao status NL sve-zvezda tokom 20 sezona, i AL sve-zvezde u jednoj sezoni, od 1955. do 1975. Aron drži rekord po najvećem broju sezona kao sve-zvezda i najviše selekcija sve-zvezdanih igara (25),[а]. On ima jednak plasman sa Vilijom Majsom i Stanom Mjuzialom za najviše odigranih sve-zvezdanih igara (24). On je bio osvajač Zlatnih rukavica u tri sezone. Godine 1957. bio je NL najvredniji igrač (MVP) kada su Milvoki Brejvsi pobedili na Svetskoj seriji. Osvojio je nagradu NL igrač meseca u maju 1958. i junu 1967. Aron drži MLB rekorde za najviše RBI trčanja u karijeri (2.297), udaranja ekstra baze (1.477), i ukupnih baza (6.856). Aron je takođe među prvih pet u pogledu udaranja u karijeri (3.771) i trčanja (2.174). On je jedan od samo četiri igrača koji ima najmanje sedamnaest sezona sa 150 ili više pogodaka.[5] Aron je na drugom mestu u houm ranovima (755) i AB udarcima (12.364), a na trećem mestu po odigranim utakmicama (3.298). U vreme kada je otišao u penziju, Aron je držao većinu glavnih igračkih udaračkih rekorda karijere.
Candee, Marjorie Dent, ур. (1958). „Aaron, Henry (Louis)”. Current Biography Yearbook (19th annual cumulation: 1958 изд.). New York: H. W. Wilson Company. стр. 2—4.
Honig, Donald (2000). „Batting Around”(PDF). NINE: A Journal of Baseball History and Culture. Muse.jhu.edu. 9 (1 & 2): 284—292. doi:10.1353/nin.2001.0024. Приступљено 2. 5. 2014.
Minter, A. Binford (2002). „Hank Aaron (b. 1934)”. New Georgia Encyclopedia. University of Georgia Press. Архивирано из оригинала 7. 5. 2007. г. Приступљено 2. 5. 2014.
Musick, Phil (1974). Hank Aaron, The Man Who Beat the Babe (1st изд.). Popular Library. ASINB0006W2Y7E.
National Baseball Hall of Fame and Museum (2013). „Overview: Guide to Exhibits”. baseballhall.org. Архивирано из оригинала 14. 12. 2010. г. Приступљено 5. 5. 2014.
Robinson, Jr., Alonford James (1999). „Aaron, Henry Louis (Hank)”. Ур.: Appiah, Kwame Anthony; Gates, Jr., Henry Louis. Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience. New York: Basic Civitas Books. ISBN978-0-465-00071-5.
Schulz, Charles M. (2009). The Complete Peanuts, 1973–1974. Seattle, WA: Fantagraphics. ISBN978-1606992869.
Schwarz, Alan; Thorn, John (2004). „From Babe to Mel – The Top 100 People in Baseball History”. Hank Aaron. Total Baseball: The Ultimate Baseball Encyclopedia. Wilmington, Delaware: Sport Media Publishing Inc. стр. 818—820. ISBN978-1-894963-27-5.
Spencer, Lauren (2002). Hank Aaron. Baseball Hall of Famers. New York: Rosen Central. ISBN978-0823936007.
Stanton, Tom (2005). Hank Aaron and the Home Run That Changed America. New York: Perennial Currents. ISBN978-0-06-072290-6.
Wolpin, Stewart (1990). „Hank Aaron”. Ур.: Shatzkin, Mike. The Ballplayers: Baseball's Ultimate Biographical Reference. New York: Arbor House William Morrow. стр. 1–2. ISBN978-0-87795-984-7.