Hectora quis nosset, si felix Troia fuisset лат. (изговор: хектора квис носет, си феликс троја фуисет). Ко би знао за Хектора да је Троја била срећна.(Овидије)[1]
Изрекао Овидије, један од тројице највећих пјесника августовског доба у Риму .[1]
Бриге и проблеми, несреће, проналазе велике људе. Добро и лагодност праве доколицу и просјеке. Велике људе стварају велики догађаји.[1]
.jpg)