Fizička organska hemija se bavi izučavanjem odnosa strukture i reaktivnosti organskih molekula.[1] Ona izučava organsku hemiju koristeći oruđa fizičke hemije iz oblasti hemijska ravnoteža, hemijska kinetika, termohemija, i kvantna hemija. Smatra se da je termin "fizička organska hemija" uveo Luis Hamet, kao naslov svoje knjige iz 1940.[2]
Dve glavne teme u fizičkoj organskoj hemiji su struktura i reaktivnost. Izučavanje strukture počinje od hemijskog vezivanja, sa posebnim naglaskom na stabilnost organskih molekula usled faktora kao što su sterno naprezanje i aromatičnost. Druge teme vezane za strukturu su stereohemija i konformaciona analiza. Supramolekulska struktura se takođe razmatra u pogledu intramolekulskih sila uključujući vodonično vezivanje. Kiselinska i bazna svojstva molekula se studiraju u pobledu strukture, koristeći rezonanciju i induktivne efekte, kao i primenom linearnih odnosa slobodne energije.
Reference
- ^ Eric V. Anslyn, Dennis A. Dougherty. Modern Physical Organic Chemistry. University Science, 2005. ISBN 1-891389-31-9.
- ^ Gerrylynn K. Roberts, Colin Archibald Russell. Chemical History: Reviews of the Recent Literature. Royal Society of Chemistry, 2005. ISBN 0-85404-464-7.
Литература
Spoljašnje veze
