Dikamba (3,6-dihloro-2-metoksibenzojeva kiselina) je herbicid širokog spektra. Prodajna imena formulacija ovog herbicida su Banvel, Diablo, Oracle i Vanquish. Ovo hemijsko jedinjenje je organohlorid i derivat benzojeve kiseline.
Upotreba herbicida
Dikamba kontroliše godišnje i višegodišnje rožaste korove u žitaricama i visinskim usevima, i koristi se za kontrolu žbunja i paprati na pašnjacima, kao i mahuna i kaktusa. On ubija širokolistne korove pre i nakon nicanja. U kombinaciji sa fenoksi herbicidima ili sa drugim herbicidima, dikamba se koristi na pašnjacima i površinama koji nisu pod usevima (duž ograda, puteva, i na pustarama) za kontrolu korova. Dikamba je toksična za četinarske vrste, ali je generalno manje toksična za trave.[4]
Dikamba funkcioniše putem ubrzavanja biljnog rasta.[4] Pri dovoljnim koncentracijama, biljka preraste svoje hranljive materijale i umire.[5]
Osobine
Dikamba je organsko jedinjenje, koje sadrži 8 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 221,037 Da.
Reference
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Arnold P. Appleby, Franz Müller, Serge Carpy "Weed Control" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, . Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a28_165.
- ^ Forest & Grassland Health, Retrieved 17 November 2016
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
Spoljašnje veze