Dekorativna umetnost

Le Nove porcelan, Činija sa poklopcem, 1765–70, sa naslikanim ruševinama, mekani porcelan.
Vinska posuda, oko 18. veka, Kina, Voltersov muzej umetnosti[1]

Dekorativna umetnost je umetnost ili zanat čiji je cilj dizajn i izrada predmeta koji su lepi i funkcionalni. Ovo uključuje većinu umetnosti koje prave predmete za unutrašnjost zgrada, kao i dizajn enterijera, ali obično isključuje arhitekturu. Keramička umetnost, metalni radovi, nameštaj, nakit, moda, različiti oblici tekstilne umetnosti i stakleni predmeti su glavne grupe.

Primenjena umetnost se u velikoj meri preklapa sa dekorativnom umetnošću, a u modernom govoru oboje se često stavljaju pod krovnu kategoriju dizajna. Dekorativna umetnost se često kategoriše u odnosu na „likovne umetnosti“, odnosno slikarstvo, crtež, fotografiju i skulpturu velikih razmera, koje uglavnom proizvode predmete isključivo zbog njihovog estetskog kvaliteta i sposobnosti da stimulišu intelekt.

Razlika od likovne umetnosti

Razlika između dekorativne i likovne umetnosti u suštini je proizašla iz postrenesansne umetnosti Zapada, gde je ta razlika najvećim delom smislena. Ova razlika je mnogo manje značajna kada se posmatra umetnost drugih kultura i perioda, gde najcenjenija dela, pa čak i sva dela, uključuju ona u dekorativnim medijima. Na primer, islamska umetnost se u mnogim periodima i mestima u potpunosti sastoji od dekorativne umetnosti, često koristeći geometrijske i biljne forme, kao i umetnost mnogih tradicionalnih kultura.

Razlika između dekorativne i likovne umetnosti nije od velike koristi za uvažavanje kineske umetnosti, a nije ni za razumevanje ranosrednjovekovne umetnosti u Evropi. U tom periodu u Evropi su postojale likovne umetnosti kao što su iluminacija rukopisa i monumentalna skulptura, ali najprestižnija dela su uglavnom bila u zlatarstvu, u livenim metalima kao što je bronza, ili u drugim tehnikama kao što je rezbarenje slonovače. Zidne slike velikih razmera bile su mnogo manje cenjene, grubo izvedene i retko pominjane u savremenim izvorima. Verovatno su bili viđene kao inferiorna zamena za mozaik, koji se za to vreme mora smatrati likovnom umetnošću, iako su se u poslednjim vekovima mozaici smatrali dekorativnim. Slična sudbina zadesila je i tapiseriju, koju su kasnosrednjovekovni i renesansni kraljevi smatrali najveličanstvenijom umetničkom formom, a svakako je bila i najskuplja. Termin „ars sacra“ („svete umetnosti“) se ponekad koristi za srednjovekovnu hrišćansku umetnost izvedenu u metalu, slonovači, tekstilu i drugim vrednijim materijalima, ali ne i za ređa sekularna dela iz tog perioda.

Kineska zdela, Severni Song dinastija, 11. ili 12. vek, porcelanska keramika sa seladonskom glazurom.

Pogled na dekoraciju kao na 'manju umetnost' je formalno osporen 1970-ih od strane pisaca i istoričara umetnosti poput Ejmi Goldin[2] i En Švarc.[3] Argument za jedinstvenu naraciju u umetnosti izgubio je snagu do kraja 20. veka zbog postmodernističke ironije i sve većeg kustoskog interesovanja za uličnu umetnost i etničke dekorativne tradicije. Pokret Patern i dekoracija u njujorškim galerijama tokom 1980-ih, iako je kratko trajao, otvorio je put ka inkluzivnijoj proceni vrednosti umetničkih predmeta.[4]

Reference

  1. ^ Walters Art Museum
  2. ^ Goldin, Amy (септембар 1975). „Patterns, Grids, and Painting”. Artforum. 14 (1). 
  3. ^ „With Pleasure: Pattern and Decoration in American Art 1972–1985”. MOCA. 
  4. ^ Thackara, Tess (31. 1. 2020). „The Pattern and Decoration Movement Challenged the Machismo of Modernism”. Artsy. 

Literatura

  • Fiell, Charlotte and Peter, eds. Decorative Art Yearbook (one for each decade of the 20th century). Translated. Bonn: Taschen, 2000.
  • Fleming, John and Hugh Honour. Dictionary of the Decorative Arts. New York: Harper and Row, 1977.
  • Frank, Isabelle. The Theory of Decorative Art: An Anthology of European and American Writings, 1750–1940. New Haven: Yale University Press, 2000.
  • Campbell, Gordon. (2006). The Grove Encyclopedia of Decorative Arts. New York: Oxford University Press. .
  • Thornton, Peter. Authentic Decor: Domestic Interior, 1620–1920. London: Seven Dials, 2000.
  • Dormer, Peter, ур. (15. 6. 1997). The Culture of Craft. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4618-6. 

Spoljašnje veze