Džon Džejms Odubon (rođen Žan Rabin; 26. april 1785 – 27. january 1851) bio je američki ornitolog, naturalista, i slikar. On je zapažen po svojim opsežnim studijama koje su dokumentovale sve vrste američkih ptica i detaljnim ilustracijama koje su prikazivale ptice u njihovim prirodnim staništima. Njegovo veliko delo, knjiga u boji pod nazivom Ptice Amerike (1827–1839), smatra se jednim od najboljih ornitoloških radova ikada kompletiranih. Odubon je identifikovao 25 novih vrsta.
Detinjstvo i mladost
Odubon je rođen u Le Keu u francuskoj koloniji Sen Dominik (sada Haiti)[1] na plantažišećerne trske svog oca. Bio je sin poručnika Žana Odubona, francuskog pomorskog oficira (i korsira) sa juga Bretanje,[2] i njegove ljubavnice, Žane Rabin,[3] 27-godišnje komorice iz Les Tuša, Bretanja (sada u modernoj regiji Loara).[2][4] Imenovali su ga Žan Rabin.[4] Jedan biograf iz 1887. godine izjavio je da je njegova majka bila dama sa plantaže u Luizijani.[5] Njegova majka je umrla kad mu je bilo nekoliko meseci, pošto je patila od tropske bolesti od dolaska na ostrvo. Njegov otac već je imao nepoznat broj dece mešovite rase (među njima i ćerku po imenu Mari-Madlen),[6] neke sa njegovom kućnom pomoćnicom mešovite rase, Katrin „Sanit” Bufa[6] (opisane kao kvarteron, što znači da je ona imala tri četvrtine evropskog porekla).[7] Nakon smrti Žane Rabin, Odubon je obnovio vezu sa Sanit Bufa i imao je ćerku s njom, po imenu Mjuge. Bufa se takođe brinula o dečaku Žanu.[8]
Stariji Odubon je komandovao brodovima. Za vreme Američke revolucije, Britanija ga je zatvorila. Nakon puštanja na slobodu, pomagao je Američkom pokretu.[9] On je dugo nastojao da uštedi dovoljno novca kako bi osigurao budućnost porodice nekretninama. Zbog robovskih nemira na Karibima, 1789. godine prodao je deo svoje plantaže u Sen-Dominiku i kupio farmu od 28 hektara pod nazivom Mil Grouv, 20 milja od Filadelfije, kako bi diverzifikovao svoje investicije. Sve veća napetost u Sen-Dominiku između kolonista i afričkih robova, koji su bili znatno brojniji, ubedila je Žana Odubona da se vrati u Francusku, gde je postao pripadnik Republikanske garde. Godine 1791. organizovao je da se njegova deca, Žan i Mjuge, koja su bila većinski belačkog porekla, prevezu kod njega u Francusku.[10][11][12]
La Žerbetje, posed u vlasništvu Odubonovog oca u Kueronu, gde je odrastao mladi Odubon
Decu su odgajili u Kueronu, blizu Nanta u Francuskoj, Odubon i njegova francuska supruga An Mone Odubon, sa kojom se venčao godinama pre svog vremena u Sen-Dominiku. Godine 1794. formalno su usvojili oboje dece da bi regulisali njihov pravni status u Francuskoj.[11] Preimenovali su dečaka Žan-Žak Fužere Odubon i devojčicu u Roze.[13] Kada se Odubon, sa 18 godina, ukrcao na brod 1803. godine za imigraciju u Sjedinjene Države, promenio je ime u skraćeni oblik: Džon Džejms Odubon.[14]
Odubon je od svojih najranijih dana imao naklonost prema pticama. „Osetio sam prisnost sa njima ... koja se graniči s pomamom [koja] mora pratiti moje korake kroz život.”[15] Njegov otac je ohrabrivao njegovo interesovanje za prirodu:
On bi istaknuo elegantno kretanje ptica, lepotu i mekoću njihovog perja. On mi je skrenuo pažnju na njihovo pokazivanje zadovoljstva ili osećaja opasnosti, njihove savršene forme i sjajno ruho. On bi govorio o njihovom odlasku i povratku sa sezonama.[16]
U Francuskoj tokom haotičnih godina Francuske revolucije i njenih posledica, mlađi Odubon je odrastao u zgodnog i stasitog čoveka. Svirao je flautu i violinu, i naučio je da vozi, mačuje i pleše.[17] Voleo je duge hodove i obožavao lutanje po šumi, te se često vraćao sa prirodnom radoznalošću, istražujući ptičija jaja i gnezda, koja je prikazivao grubim crtežima.[18] Njegov otac je planirao da ga obuči da bude pomorac. Sa dvanaest godina, Odubon je pošao u vojnu školu i postao kabinski dečak. Vrlo brzo je otkrio da je podložan morskoj bolesti i da ne voli matematiku niti navigaciju. Nakon neuspešnog oficirskog kvalifikacionog testa, Odubon je okončao svoju mornaričku karijeru u začetku. Rado se vratio na čvrsto tlo i ponovo istraživao polja, fokusirajući se na ptice.[19]
Radovi
John James Audubon, Selected Journals and Other Writings (Ben Forkner, ed.) (Penguin Nature Classics). 1996. ISBN978-0-14-024126-6.
John James Audubon, Audubon and His Journals (The European Journals 1826–1829, the Labrador Journal 1833, the Missouri River Journals 1843), edited by Maria Audubon, volumes 1 and 2, originally published by Charles Scribner's Sons in 1897 (in Wikisource).
Reference
^Nelson, Randy F. The Almanac of American Letters. Los Altos, California: William Kaufmann, Inc., 1981: 26. ISBN978-0-86576-008-0.
Chalmers, John (2003). Audubon in Edinburgh and his Scottish Associates. NMS Publishing, Edinburgh, 978 1 901663 79 2
Ford, Alice (1969). Audubon By Himself. Garden City NY: The Natural History Press
Fulton, Maurice G. (1917). Southern Life in Southern Literature; selections of representative prose and poetry. Boston, New York [etc.]: Ginn and Co. OCLC1496258view online here
Herrick, Francis Hobart (1917). Aububon the naturalist: A History of his Life and Time. D. Appleton and Company, New York. Volume IVolume II (combined 2nd 1938 edition)
Logan, Peter (2016). Audubon: America's Greatest Naturalist and His Voyage of Discovery to Labrador. San Francisco, California: Ashbryn Press. ISBN978-0-9972282-1-2.
Olson, Roberta J.M.. Audubon's Aviary: The Original Watercolors for The Birds of America. New York: Skira/Rizzoli and New-York Historical Society. 2012. ISBN978-0-8478-3483-9.
Punke, Michael (2007). Last Stand: George Bird Grinnell, the Battle to Save the Buffalo, and the Birth of the New West. Smithsonian Books. ISBN978-0-06-089782-6.
Rhodes, Richard. John James Audubon: The Making of an American. New York: Alfred A. Knopf. 2004. ISBN978-0-375-41412-1.
Small, E., Catling, Paul M., Cayouette, J., and Brookes, B. Audubon: Beyond Birds: Plant Portraits and Conservation Heritage of John James Audubon. NRC Research Press, Ottawa. 2009. ISBN978-0-660-19894-1.
