Ciklookten

cis- (gore) i trans-Ciklookten[1]
Nazivi
IUPAC nazivs
(E)-Cyclooctene
(Z)-Cyclooctene
Drugi nazivi
cis-Ciklookten
trans-Ciklookten
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.012.041
  • C\1=C\CCCCCC/1
Svojstva
C8H14
Molarna masa 110,20 g·mol−1
Gustina 0,846 g/mL
Tačka topljenja −16 °C (3 °F; 257 K)
Tačka ključanja 145-146 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Ciklookten je cikloalken sa osmočlanim prstenom.[4][5] On je najmanji stabilni cikloalken koji može da postoji kao bilo cis- ili trans-izomer, pri čemu je cis-izomer rasprostranjeniji. Njegov najstabilniji cis konformer ima oblik krunskog etra sa alternirajućim ekvatorijalnim i aksijalnim vodonicima slično konformaciji stolici cikloheksana. Njegov najstabilniji trans-konformer ima oblik kao 8-ugljenik ekvivalentna konformacija stolice cikloheksana.

   
cis-Cyclooctene           trans-Cyclooctene   

Референце

  1. ^ cis-Cyclooctene
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  5. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Литература