Benzilpenicilin

Benzilpenicilin
Klinički podaci
Prodajno imeAbbocillin, Ayercillin, Benzopenicillin, Benzylpenicillin
Drugs.comMonografija
Način primeneIntramaskularno, intravenozno, oralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije0,4–0,9 h
Identifikatori
CAS broj61-33-6 ДаY
ATC kodJ01CE01 (WHO), J01CE10
PubChemCID 5904
DrugBankDB01053 ДаY
ChemSpider5693 ДаY
KEGGC05551 ДаY
ChEBICHEBI:18208 ДаY
ChEMBLCHEMBL29 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC16H18N2O4S
Molarna masa334,390
  • [H][C@]12SC(C)(C)[C@@H](N1C(=O)[C@H]2NC(=O)CC1=CC=CC=C1)C(O)=O
  • InChI=1S/C16H18N2O4S/c1-16(2)12(15(21)22)18-13(20)11(14(18)23-16)17-10(19)8-9-6-4-3-5-7-9/h3-7,11-12,14H,8H2,1-2H3,(H,17,19)(H,21,22)/t11-,12+,14-/m1/s1 ДаY
  • Key:JGSARLDLIJGVTE-MBNYWOFBSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja214—217 °C (417—423 °F)

Benzilpenicilin je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 334,390 Da.[1][2][3]

Osobine

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 4
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 1,1
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -3,3
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 112,0

Reference

  1. ^ Eagle H, Newman E, Musselman AD, Robinson M, Birmingham M: THE RENAL CLEARANCE OF PENICILLINS F, G, K, AND X IN RABBITS AND MAN. J Clin Invest. 1947 Sep;26(5):903-18. PMID 16695494
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

Spoljašnje veze


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).