Beli žednjak (lat. Sedum album L.) je vrsta roda Sedum L. Cveta u periodu od juna do jula.[1]
Opis
Beli žednjak je višegodišnja, razređeno busenasta, gola biljka, visine do 18 cm, sa puzećim odrvenelim stabljikama, koje nose kratke sterilne izdanke i uspravne cvetne stabljike. Listovi su mesnati i goli, naizmenično raspoređeni, zelene ili crvenkaste boje. Mogu biti jajasto-loptasti do linearno cilindrični, dugi do 12 mm. Tupi su, sa kratkom ostrugom. Na gornjoj strani su blago spljošteni. Cvetovi su petočlani, dvopolni, sa kratkim drškama (1—4 mm). Skupljeni su u guste cimozne cvasti. Čašični listići su zeleni, jajasti i tupi, sa tri nejasna nerva, srasli pri osnovi. Krunični listići su lancetasti, dugi 2—4 mm, beli ili svetlo crvenkasto-ljubičasti. Prašnici su malo kraći od kruničnih listića. Ima ih 10. Prašnice su crvenosmeđe. Plodovi su beličasto-ružičasti, petodelni, uspravni, suženi u stubić, dugi do 5 mm. Seme je duguljasto, svetlo smeđe. Zabeleženi su različiti brojevi hromozoma (2n = 34, 51, 68, 102, 136).
Stanište i rasprostranjenje
Beli žednjak naseljava kamenita mesta, na karbonatnoj i ultramafitskoj podlozi, ali i travne asocijacije, kao i četinarske i lišćarske šume. Njime se hrani jedna vrsta leptira apolon.[1]
Rasprostranjen je u Evropi, Aziji i severnoj Africi.
Poreklo naziva vrste
Naziv roda Sedum, potiče od reči sedare, što ukazuje na njihovu rasprostranjenost na stenama i kamenjarima, ili sedare može značiti i umirenost, jer se koristi kao protivupalno sredstvo pri lečenju rana dok album, označava belo, odnosno boja cvetova.[1]
Lekovitost i upotreba
Listovi su mesnati, bogati vodom i kalcijumom pa se koriste kao salata. U narodnoj medicini se koriste kod rana ili kod opekotina.[1]
Varijabilnost vrste
Beli žednjak je veoma varijabilna vrsta, posebno u pogledu oblika i veličine listova. Obuhvata dve podvrste:
^Josifović, M. (1970). Flora SR Srbije. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
^Tutin, T. G.; D. A. Webb; J. R. Edmondson; A. O. Chater; V. H. Heywood; D. M. Moore; J. R. Akeroyd; D. H. Valentine; R. R. Mill (1993). Flora Europaea: Lycopodiaceae to Platanaceae. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-41007-6.Пронађени су сувишни параметри: |author1= и |last= (помоћ)