Atmosfera (znak: atm) je stara mjerna jedinica za pritisak. Prvobitno je bila definisana kao pritisak pri kojem visina stupca žive u barometru iznosi 760 mm,^[1] što je ujedno i pritisak zraka izmjeren pri srednjoj razini mora na geografskoj širini Pariza. Kako ta definicija zavisi i o gustini žive, koja je takođe zavisna o pritisku, poslije je izmijenjena time da je propisan tačan odnos prema paskalu.

Standardna atmosfera je prvobitno definisana kao pritisak koji vrši 760 mm žive na 0 °C i standardnoj gravitaciji (g_n = 7000980665000000000♠9,80665 m/s²).^[1] Ona je korišćena kao referentni uslov za fizička i hemijska svojstva, i bila je implicitna u definiciji Celzijusove skale temperature, koja je definisala 100 °C kao tačku ključanja vode pri ovom pritisku. Godine 1954, 10. Generalna konferencija za tegove i mere (CGPM) usvojila je standardnu atmosferu za opštu upotrebu i potvrdila svoju definiciju da je tačno jednaka 7006101325000000000♠1013250 dina po kvadratnom centimetru (7005101325000000000♠101325 Pa).^[2] Ovo je definisalo temperaturu i pritisak nezavisno od svojstava određene supstance. Pored toga, CGPM je primetio da je došlo do izvesnog pogrešnog shvatanja što je „neke fizičare navelo da veruju da je ova definicija standardne atmosfere izvršena samo za tačan rad u termometriji“.^[2]

U hemiji i raznim industrijama, referentni pritisak naveden u standardnoj temperaturi i pritisku (STP) je obično bio 1.000 atm (101.325 kPa), ali su se standardi od tada razlikovali. Godine 1982, Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC) preporučila je da za potrebe specifikacije fizičkih svojstava supstanci, standardni pritisak treba da bude precizno 100 kPa (1 bar).^[3]

Odnos prema drugim jedinicama za pritisak prikazan je u tabeli:

Pritisak od 1 atm se takođe može izraziti kao:

≡ 7005101325000000000♠101325 paskali (Pa)

≡ 7000101325000000000♠1,01325 bar

≈ 7000103299999999999♠1,033 kgf/cm²

≈ 7000103299999999999♠1,033 tehnička atmosfera

≈ 7001103300000000000♠10,33 m H₂O, 4 °C^{[n 1]}

≈ 7002760000000000000♠760 mmHg, 0 °C, podleže reviziji kako preciznija merenja gustine žive postaju dostupna^{[n 1][n 2]}

≡ 7002760000000000000♠760 tor (Torr)^{[n 3]}

≈ 7001299200000000000♠29,92 inHg, 0 °C, podleže reviziji kako preciznija merenja gustine žive postaju dostupna^{[n 2]}

≈ 7002406782000000000♠406,782 u H₂O, 4 °C^{[n 1]}

≈ 7001146959000000000♠14,6959 funti-sile po kvadratnom inču (lbf/in²)

≈ 7003211621999999999♠2116,22 funti-sile po kvadratnoj stopi (lbf/ft²)

= 1 ata (apsolutna atmosfera).

Jedinica ata se koristi umesto atm za označavanje ukupnog pritiska sistema, u poređenju sa vakuumom.^[4] Na primer, podvodni pritisak od 3 ata bi značio da ovaj pritisak uključuje 1 atm vazdušnog pritiska, a time 2 atm zbog vode.

• Fizička veličina
• Bar (jedinica)
• Paskal

1. ^ ^{а б в} Ovo je uobičajeno prihvaćena vrednost za cm–H₂O, 4 °C. To je upravo proizvod 1 kg-sile po kvadratnom centimetru (jedne tehnička atmosfera) puta 1,013 25 (bar/atmosfera) podeljeno sa 0,980 665 (jedan gram-sile). To nije prihvaćena praksa da se vrednost za vodeni stub definiše na osnovu prave fizičke realizacije vode (koja bi bila 99,997 495% ove vrednosti, jer je prava maksimalna gustina bečke standardne srednje vode okeana 0,999 974 95 kg/l na 3,984 °C). Takođe, ova „fizička realizacija“ bi i dalje ignorisala redukciju od 8,285 cm–H₂O koja bi se zapravo dogodila u pravoj fizičkoj realizaciji usled pritiska pare iznad vode na 3,984 °C.
2. ^ ^{а б} NIST vrednost od 13,595 078(5) g/ml uzima se za gustinu Hg na 0 °C
3. ^ Tor i mm-Hg, 0 °C često se uzimaju za identične. Za većinu praktičnih razloga (do 5 značajnih cifara), oni su zamenljivi.

Atmosfera на Викимедијиној остави.

• Veb sajt Sve je fizika
• Veb sajt Fizika za osnovce Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2021)