Anileridin

Anileridin
Klinički podaci
Prodajno imeAdopol, Alidine, Apidol, Apodol
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj144-14-9 ДаY
ATC kodN01AH05 (WHO)
PubChemCID 8944
DrugBankDB00913 ДаY
ChemSpider8600 ДаY
ChEBICHEBI:61203 ДаY
ChEMBLCHEMBL1201347 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC22H28N2O2
Molarna masa352,470
  • CCOC(=O)C1(CCN(CCC2=CC=C(N)C=C2)CC1)C1=CC=CC=C1
  • InChI=1S/C22H28N2O2/c1-2-26-21(25)22(19-6-4-3-5-7-19)13-16-24(17-14-22)15-12-18-8-10-20(23)11-9-18/h3-11H,2,12-17,23H2,1H3 ДаY
  • Key:LKYQLAWMNBFNJT-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja83 °C (181 °F)

Anileridin je organsko jedinjenje, koje sadrži 22 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 352,470 Da.[1][2]

Osobine

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 7
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 3,6
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -5,3
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 55,6

Reference

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

Spoljašnje veze


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).