Amoebozoa је група хетеротрофнихпротиста амебоидног изгледа ћелије. Крећу се псеудоподијама, које су најчешће по структури лобоподије. Већина амебозоа су једноћелијски становници земљишта и водених екосистема, али постоје и вишећелијски и вишеједарни облици, видљиви голим оком (нпр. „слузаве гљиве“). Митохондријалне кристе су тубуларне, често и гранате (ramicristae). Уколико постоје стадијуми са бичем, бич је најчешће један, и полази из једног кинетида[1]. Постојање једног бича је предачка карактеристика[2].
Екологија и значај амеба
Амебе су хетеротрофни организми. Насељавају велики број станишта, али се најчешће јављају као слободни земљишни организми. Земљишне амебе се углавном хране пиноцитно или бактеријама, а амебе већих димензија и гљивама, другим амебама или протозоама[3].
Поједине амебе живе и паразитски. Паразитске на човеку су:
Филогенетски односи амеба и осталих еукариотских група, као и односи унутар саме групе амеба, су недовољно познати. Група Amoebozoa на филогенетском стаблу еукариота може заузимати позиције[4]:
сестринске групе животињама и гљивама (групи Opisthokonta);
сестринске групе свим преосталим еукариотима (што би амебе чинило најпримитивнијим еукариотима);
парафилетске групе при основи еукариота.
Унутар групе амеба, постоји бар 14 група између којих су филогенетски односи слабо изучени. Закључци о сличности изводе се на основу грађе псеудоподија, али морфолошка основа за филогенетске закључке је била слаба[5]. Подаци о сличности ДНК секвенци се не подударају са подацима о сличности великих клада амеба на основу морфологије. Неколико опсежних студија указује на базалну позицију групе Tubulinea[5].
Многобројни протисти амебоидног начина кретања, који су раније сврставани међу амебе, припадају другим царствима:
амебоидни протисти са правим филоподијама (изузев фамилије Nucleariidae) припадају групи Cercozoa;
фамилија Nucleariidae и паразитска класа Aphelidea спадају у групу Choanozoa;
Системи класификације амебоидних протиста су веома различити, и подложни су променама услед налажења нових детаља грађе и екологије, као и сличности ДНК молекула. Последње класификације ове групе дали су Кавалије-Смит (2003), Адл са сарадницима (2005) и Смирнов са сарадницима (2005).
^ абвAdl, Sina M.; Simpson, Alastair G. B.; Farmer, Mark A.; Andersen, Robert A.; Anderson, O. Roger; Barta, John R.; Bowser, Samuel S.; Brugerolle, GUY; Fensome, Robert A.; Fredericq, Suzanne; James, Timothy Y.; Karpov, Sergei; Kugrens, Paul; Krug, John; Lane, Christopher E.; Lewis, Louise A.; Lodge, Jean; Lynn, Denis H.; Mann, David G.; McCourt, Richard M.; Mendoza, Leonel; Moestrup, Ojvind; Mozley-Standridge, Sharon E.; Nerad, Thomas A.; Shearer, Carol A.; Smirnov, Alexey V.; Spiegel, Frederick W.; Taylor, MAX F. J. R. (2005). „The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists”(PDF). The Journal of Eukaryotic Microbiology. 52 (5): 399—451. PMID16248873. S2CID8060916. doi:10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x.
^ абCavalier-Smith, Thomas; Chao, Ema E.-Y.; Oates, Brian (2004). „Molecular phylogeny of Amoebozoa and the evolutionary significance of the unikont Phalansterium”. European Journal of Protistology. 40: 21—48. doi:10.1016/j.ejop.2003.10.001.
^Adl SM. 2003. The Ecology of Soil Decomposition. CABI Publishing. ISBN978-0-85199-661-5
^Hirt RP, Horner DS. 2004. Organelles, Genomes and Eukaryote Phylogeny: An Evolutionary Synthesis in the Age of Genomics. CRC Press. ISBN978-0-415-29904-6
^ абвSmirnov AV, Nassonova ES, Berney C, Fahrni J, Bolivar I, Pawlowski J. 2005. Molecular phylogeny and classification of the lobose amoebae. Protist, 156: 129—142.
