sufista, muzičar, pesnik, kompozitor, autor, naučnik
'Abul Hasan Jamīn ud-Din Hosrov (1253 – 1325), šire poznat kao Amīr Hosrov Dehlevi (takođe poznat kao Amir Hosrov) bio je sufijski muzičar, pesnik i učenjak iz Indije. On je bio ikonijska figura u kulturnoj istoriji Indijskog potkontinenta. On je bio mističar i duhovni sledbenik Nizamudina Aulije iz Delhija, Indija. Hosrov je pisao poeziju prvenstveno na persijskom jeziku, ali je isto tako koristio hindavski. Rečnik u stihovima, Ḳhāliq Bārī, koji sadrži arapske, persijske i hindavske termine se često pripisuje njemu.[1] Hosrov se ponekad naziva „glasom Indije” ili „papagajem Indije” (Tuti-e-Hind), a isto tako je bio nazivan „ocem urdske književnosti”.[2][3][4][5]
Hosrov se smatra „ocem kavalija” (molitvenog muzičkog oblika sufista na indijskom potkontinentu), i osobom koja je uvela gazelski stil pesme u Indiji, oba od kojih su još uvek široko zastupljeni u Indiji i Pakistanu.[6][7] Hosrov je bio stručnjak za mnoge stilove persijske poezije koji su razvijeni u srednjovekovnoj Persiji, od Haganijevihkasida do Nezamijevihkamsi. On je koristio 11 metričkih šema sa 35 zasebnih podela. Hosrov je pisao u mnogim formama stihova, uključujući gazel, masnavi, kata, rubaj, do-bejti i tarkib-band. Njegov doprinos razvoju gazela bio je značajan.[8]
Nasleđe
Amir Hosrov je bio plodan klasični pesnik, koji je bio povezan sa kraljevskim dvorovima više od sedam vladara Delhijskog sultanata. On je napisao mnoštvo razigranih zagonetki, pesama i legendi koje su postale deo popularne kulture u Južnoj Aziji. Njegove zagonetke su jedan od najpopularnijih oblika hindustanske poezije danas.[9] To je žanr koji sadrži izraze dvostrukog značenja ili igru reči.[9] Nebrojene zagonetke ovog pesnika su tokom poslednjih sedam vekova prošene putem usmene tradicije.[9] Kroz svoj književni doprinos, Hosrav predstavlja jednu od prvih zabeleženih indijskih ličnosti sa istinskim multikulturalnim ili pluralističkim identitetom. Muzičari pridaju zasluge Hosravu za stvaranje šest stilova muzike: qaul, qalbana, nakš, gul, tarana i kjal, mada za to nema dovoljno dokaza.[10][11]
Tuhfat us-Sighr (Dar detinjstva), 1271 - Dehlevijeva prva zbirka pesama, sadrži pesme sastavljene između njegove 16 i 18 godine.
Wast ul-Hayat (Sredina života), 1279 - Dehlevijeva druga zbirka pesama.
Qiran us-Sa’dain (Susret dve povoljne zvezde), 1289 - Dehlevijev prvi masnavi, koji detaljno opisuje istorijski susret Bugra Kana i njegovog sina Muiz ud-Din Kajkubada nakon dugog neprijateljstva.
Miftah ul-Futuh (Ključ za pobede), 1290 - Dehlevijev drugi masnavi, hlavopojka pobeda Džalal ud-Din Firuz Kaljija.
Ghurrat ul-Kamaal (Vrhunac savršenstva), 1294 - poeme koje je Dehlevi komponovao između 34. i 41. godine.
Khaza'in ul-Futuh (Riznica pobeda), 1296 - opisuje detalje Ala ud-Din Kaljijevih građevinskih radova, ratova, i administrativnih službi.
Khamsa-e-Khusrau (Hamza od Hasrova), 1298 - kvintet (hamza) od pet masnava: Matla ul-Anvar, Hosrov-Širin, Lejla-Majnun, Ajna-e-Sikandari i Hašt-Bihišt.
Saqiana - masnavi koji sadrži horoskop Kutb ud-Din Mubarak Šah Haldžija.
Duval Rani - Hizr Kan (Duval Rani i Hizr Kan), 1316 - tragedija o braku princeze Duval Rani sa Ala ud-Din Haldžijevim sinom Hizr Kanom.
Nuh Sipihr (Devet neba), 1318 - Hosrov masnavi o vladavini Kutb ud-Din Mubarak Šah Haldžija, koji sadrži živopisne opise Indije i njene kulture.
Ijaz-e-Khusravi (Hosrova čuda) - prozni asortiman koji se sastoji od pet tomova.
Baqia-Naqia (Ostaci čistoće), 1317 - Dehlevi je napisao ovo delo u svojoj 64. godini.
Afzal ul-Fawaid (Najveći blagoslov), 1319 - prozno delo koje sadrži učenja Nizamudina Aulija.
Tughlaq Nama (Knjiga Tuglakida), 1320 - istorijski masnavi o vladavini Tuglakidske dinastije.
Nihayat ul-Kamaal (Zenit perfekcije), 1325 - delo koje je Hosrov verovatno sastavio nekoliko nedelja pre svoje smrti.
Ashiqa - Hosrov odaje počast hinduskom jeziku i govori o njegovom bogatom setu svojstava[23] To je masnavi koji opisuje tragediju Devala Devija. Priču je podržao Isami.[24]
Qissa Chahar Dervesh (Priča o četiri derviša) - dastan koji je Hosrov ispričao Nizamudin Auliji.
Ḳhāliq Bārī - versifikovani glosar persijskih, arapskih i hindavskih reči i izraza koji se često pripisuju Amiru Hosrovu. Hafiz Mehmud Kan Širani je tvrdio da bio zaršen 1622. godine u Gvalioru doprinosom Zija ud-Din Hosrova.[25]
Jawahir-e-Khusravi - ovo delo se često naziva Hosrovljev hindavski divan.
Reference
^Rashid, Omar (23. 7. 2012). „Chasing Khusro”. The Hindu. Chennai, India. Приступљено 5. 8. 2012.
^Latif, Syed Abdulla (1979) [1958]. An Outline of the Cultural History of India. Institute of Indo-Middle East Cultural Studies (reprinted by Munshiram Manoharlal Publishers). стр. 334. ISBN81-7069-085-4.
^Powers, Harold S. (1989). „Reviewed work: Sufi Music of India and Pakistan. Sound, Context and Meaning in Qawwali, Regula Burckhardt Qureshi”. Journal of the American Oriental Society. 109 (4): 702—705. JSTOR604123. doi:10.2307/604123..
^Asad, Muhammad (16. 2. 2018). „Islamic Culture”. Islamic Culture Board — преко Google Books.
^Dihlavī, Amīr Khusraw (16. 2. 1975). „Amir Khusrau: Memorial Volume”. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India — преко Google Books.
^Dihlavī, Amīr Khusraw (16. 2. 1975). „Amir Khusrau: Memorial Volume”. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India — преко Google Books.
^Dihlavī, Amīr Khusraw (16. 2. 1975). „Amir Khusrau: Memorial Volume”. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India — преко Google Books.