Водене боквице[1] (лат. Alismataceae) је породица скривеносеменица која обухвата око 11 родова са око 90 врста. Космополитског је распрострањења, са највећим бројем врста у Северној хемисфери.
Карактеристике породице
Alismataceae су типично вишегодишње зељасте биљке, које расту по барама или спорим текућим водама. Листови се налазе при основи стабла, усправни су, ретко пливајући, често образују зимске пупољке. У свим вегетативним биљним органима налазе се схизогени секреторни канали испуњени млечним соком. Присутне су и хидатоде.
Цветови су циклични или хемициклични, актиноморфни, двополни, ретко једнополни или полигами, сложени у гранате цвасти. Перијант (цветни омотач) је хетерохламидан — 3 листића спољашњег круга перијанта су чашицолика, а 3 листића унутрашњег круга круницолика, беле боје. Прашника има 6, ређе 3. Тучак се састоји из 3 или више спирално или пршљенасто распоређених слободних оплодних листића. У сваком оплодном листићу се налази по један семени заметак, ретко више. Плод је орашица.
Генетика, систематика и филогенија породице
Основни број хромозома у врстама ове фамилије је x=5-13. Породица обухвата 11 родова. Од врста широко распрострањених у Србији најпознатија је водена боквица, Alisma plantago-aquatica, становник влажних шума и обала водених екосистема.
Водене монокотиледоне биљке се сматрају филогенетски примитивнијим. Породица Alismataceae и читав ред Alismatales су често сматрани најпримитивнијима. И подаци молекуларне систематике подржавају положај ове групе близу базе кладе монокотила.
