Akcionar je pojedinac ili institucija (uključujući korporaciju) koja legalno poseduje jednu ili više akcija u javnoj ili privatnoj korporaciji. Akcionari mogu biti nazvani kao članovi preduzeće. Pravno, osoba-pojedinac nije akcionar u korporaciji sve dok njegovo ime i drugi podaci ne budu upisani u registar akcionara. [1]
Akcionari korporacije su pravno odvojeni od same korporacije. Obično nisu odgovorni za dugove korporacije; a odgovornost akcionara za dugove kompanije se smatra ograničenom za neplaćenu cenu akcija, osim ako akcionar nije ponudio garancije.
Opis
Akcionarima se dodeljuju posebne povlastice u zavisnosti od vrste akcija. Upravni odbor korporacije generalno upravlja korporacijom u korist akcionara.
U skladu sa važećim zakonima i propisima korporacije, druga prava akcionara mogu uključivati:
Pravo prodaje njihovih akcija.
Pravo na glasanje za izbor direktora koje imenuje odbor direktora.
Pravo na nominaciju direktora (mada je to u praksi veoma teško zbog zaštite manjinskog dela akcionara) i predlaganje odluke akcionara.
Pravo na kupovinu novih akcija koje je izdala kompanija.
Pravo na izbor sredstava koja ostaju nakon likvidacije.
Neki akcionari se smatraju da predstavljaju podgrupu finansijski zainteresovanih strana, koja može obuhvatiti svakoga ko ima direktan ili indirektan interes u poslovnom subjektu/entitetu. Na primer, zaposleni, dobavljači, kupci, zajednica i dr. obično se smatraju zainteresovanim stranama jer doprinose vrednosti i / ili na koje utiče korporacija.
Akcionari su možda stekli svoje akcije na primarnom tržištu tako što su se pretplatili na IPOs (Inicijalne javne ponude) i na taj način obezbedili kapital kompanijama. Međutim, velika većina akcionara stekla je svoje akcije na sekundarnom tržištu i nije direktno obezbedila nikakav kapital korporaciji.
Mali akcionari
Mali akcionari su vlasnici akcija (delova kapitala) akcionarskih društava. Njihov pojedinačni udeo u vlasništvu kapitala ovih privrednih subjekata najčešće ne prelazi 1%, pa stoga samostalno gotovo da ne mogu da utiču na vođenje poslovne politike društva.
Zbog ovoga se često dešava da se mali akcionari udružuju u interesne grupe, radi zajedničkog nastupa na skupštinama društava, te lakšeg ostvarivanja svojih interesa.
Treba praviti razliku između malih i manjinskih akcionara. Manjinski akcionari, iako ne poseduju kontrolni paket akcija, mogu imati vlasništvo nad značajnim delom akcija nekog preduzeća, te biti vrlo uticajni u odlučivanju, dok za male akcionare važi napred iznesen procenat vlasništva.
Mali akcionari, poput svih ostalih, imaju pravo na raspodelu dobiti i učešće u odlučivanju na Skupštini akcionara srazmerno svom (malom) udelu, kao i, zavisno od zakonodavstva pod kojim je društvo inkorporirano, na slanje predloga za skupštinu akcionara. Mali akcionari mogu koristiti svoj udeo o vlasništvu radi deoničarskog aktivizma.
