Agaricomycetes

Agaricomycetes
Vremenski raspon: Barremian–present
Amanita muscaria (Agaricales)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Fungi
Tip: Basidiomycota
Podtip: Agaricomycotina
Klasa: Agaricomycetes
Doweld (2001)[1]
Podklase/redovi

Agaricomycetidae

Agaricales (32 fam., 410+ gen.)
Amylocorticiales (1 fam., 14 gen.)
Atheliales (1 fam., 22 gen.)
Boletales (16 fam., 95+ gen.)
Jaapiales (1 fam., 1 gen.)
Lepidostromatales (1 fam., 3 gen.)

Phallomycetidae

Geastrales (1 fam., 8 gen.)
Gomphales (3 fam., 18 gen.)
Hysterangiales (5 fam., 18 gen.)
Phallales (2 fam., 26 gen.)

incertae sedis (bez potklasa)

Auriculariales (6–7 fam., 30+ gen.)
Cantharellales (7 fam., 39 gen.)
Corticiales (3 fam., 30+ gen.)
Gloeophyllales (1 fam., 7 gen.)
Hymenochaetales (3 fam., 50+ gen.)
Polyporales (9 fam., ~200 gen.)
Russulales (12 fam., 80+ gen.)
Sebacinales (1 fam., 8 gen.)
Stereopsidales (1 fam., 2 gen.)
Thelephorales (2 fam., 18 gen.)
Trechisporales (1 fam., 15 gen.)
Tremellodendropsidales (1 fam., 1 gen.)

Agaricomycetes su klasa gljiva u diviziji Basidiomycota. Takson je približno identičan onom koji su za Homobasidiomycetes (alternativno nazvan holobasidiomicete) definisali Hibet & Torn,[2] sa uključivanjem Auriculariales i Sebacinales. Uključuje ne samo gljive koje formiraju pečurke, već i većinu vrsta koje se nalaze u zastarelim taksonima Gasteromycetes i Homobasidiomycetes.[3] Unutar pododeljenja Agaricomycotina, koje već isključuje gljivice smuti i rđe, Agaricomycetes se mogu dalje definisati isključivanjem klasa Tremellomycetes i Dacrymycetes, koje se generalno smatraju žele gljivama. Međutim, nekoliko nekadašnjih „želeastih gljiva”, kao što je Auricularia, klasifikovano je u Agaricomycetes. Prema proceni iz 2008. godine, Agaricomycetes obuhvataju 17 redova, 100 porodica, 1147 rodova i oko 21000 vrsta.[4] Savremene molekularne filogenetske analize su od tada korišćene da pomognu u definisanju nekoliko novih redova u Agaricomycetes: Amylocorticiales, Jaapiales,[5] Stereopsidales,[6] and Lepidostromatales.[7]

Evolucija

Jedna studija 5.284 vrste sa filogenijom kičme zasnovanom na 104 genoma[8] predložila je sledeće datume evolucije:

Agaricomycetidae ~185 miliona godina (174 miliona godina–192 miliona godina)
Cantharellales 184 miliona godina  (144 miliona godina–261 miliona godina)
Agaricales 173 miliona godina  (160 miliona godina-182 miliona godina)
Hymenochaetales 167 miliona godina (130 miliona godina–180 miliona godina)
Boletales 142 miliona godina (133 miliona godina–153 miliona godina)

Fossil record

Plodna tela Agaricomycetes su izuzetno retka u fosilnim zapisima, i klasa ne prethodi ranoj kredi (pre 146–100 miliona godina).[9] Najstariji fosil Agaricomycetes, koji datira iz donje krede (130–125 Ma) je Quatsinoporites. To je fragment poroidnog plodnog tela sa karakteristikama koje sugerišu da bi mogao biti član porodice Hymenochaetaceae.[10] Na osnovu analize molekularnog sata, procenjuje se da su Agaricomycetes stari oko 290 miliona godina.[11]

Filogenija

Savremena molekularna filogenetika sugeriše sledeće odnose:[12]

 
 

drute basidiomycetes (spoljašnje grupe)

 
Agaricomycetes
 

Cantharellales

 
 
 

Sebacinales

 
 
 

Auriculariales

 
 
 
 

Stereopsidales

 
Phallomycetidae
 

Geastrales

 
 
 

Hysterangiales

 
 
 

Gomphales

 
 

Phallales

 
 
 
 
 
 
 

Trechisporales

 
 
 

Hymenochaetales

 
 
 
 

Thelephorales

 
 

Polyporales

 
 
 
 
 

Corticiales

 
 
 

Jaapiales

 
 

Gloeophyllales

 
 
 
 
 

Russulales

 
Agaricomycetidae
 

Agaricales

 
 
 

Boletales

 
 
 

Amylocorticiales

 
 
 

Lepidostromatales

 
 

Atheliales

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Rodovi incertae sedis

U Agaricomycetes postoji mnogo rodova koji nisu klasifikovani ni u jedan red ili porodicu. Oni uključuju:

References

  1. ^ Doweld A. (2001). Prosyllabus Tracheophytorum, Tentamen systematis plantarum vascularium (Tracheophyta) [An attempted system of the vascular plants]. Moscow, Russia: GEOS. стр. 1—111. ISBN 978-5-89118-283-7. 
  2. ^ Hibbett DS, Thorn RG (2001). McLaughlin DJ, et al., ур. The Mycota, Vol. VII. Part B., Systematics and Evolution. Berlin, Germany: Springer-Verlag. стр. 121—168. 
  3. ^ Hibbett DS; et al. (2007). „A higher level phylogenetic classification of the Fungi”. Mycological Research. 111 (5): 509—547. CiteSeerX 10.1.1.626.9582 Слободан приступ. PMID 17572334. S2CID 4686378. doi:10.1016/j.mycres.2007.03.004. 
  4. ^ Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th изд.). Wallingford, UK: CAB International. стр. 12–13. ISBN 978-0-85199-826-8. 
  5. ^ Binder M, Larsson KH, Matheny PB, Hibbett DS (2010). „Amylocorticiales ord. nov. and Jaapiales ord. nov.: Early diverging clades of Agaricomycetidae dominated by corticioid forms”. Mycologia. 102 (4): 865—880. PMID 20648753. S2CID 23931256. doi:10.3852/09-288. 
  6. ^ Sjökvist E, Pfeil BE, Larsson E, Larsson K-H (2014). „Stereopsidales – a new order of mushroom-forming fungi”. PLOS ONE. 9 (8): e106204. Bibcode:2014PLoSO...995227S. PMC 4002437 Слободан приступ. PMID 24777067. doi:10.1371/journal.pone.0095227 Слободан приступ.  open access publication - free to read
  7. ^ Hodkinson BP, Moncada B, Lücking R (2014). „Lepidostromatales, a new order of lichenized fungi (Basidiomycota, Agaricomycetes), with two new genera, Ertzia and Sulzbacheromyces, and one new species, Lepidostroma winklerianum”. Fungal Diversity. 64 (1): 165—179. S2CID 17382765. doi:10.1007/s13225-013-0267-0. 
  8. ^ Varga T, Krizsán K, Földi C, Dima B, Sánchez-García M, Sánchez-Ramírez S, Szöllősi GJ, Szarkándi JG, Papp V, Albert L, Andreopoulos W, Angelini C, Antonín V, Barry KW, Bougher NL, Buchanan P, Buyck B, Bense V, Catcheside P, Chovatia M, Cooper J, Dämon W, Desjardin D, Finy P, Geml J, Haridas S, Hughes K, Justo A, Karasiński D, Kautmanova I, Kiss B, Kocsubé S6, Kotiranta H, LaButti KM, Lechner BE, Liimatainen K, Lipzen A, Lukács Z, Mihaltcheva S, Morgado LN, Niskanen T, Noordeloos ME, Ohm RA, Ortiz-Santana B, Ovrebo C, Rácz N, Riley R, Savchenko A, Shiryaev A, Soop K, Spirin V, Szebenyi C, Tomšovský M, Tulloss RE, Uehling J, Grigoriev IV, Vágvölgyi C, Papp T, Martin FM, Miettinen O, Hibbett DS, Nagy LG (2019) Megaphylogeny resolves global patterns of mushroom evolution. Nat Ecol Evol
  9. ^ Kiecksee, Anna Philie; Seyfullah, Leyla J.; Dörfelt, Heinrich; Heinrichs, Jochen; Süß, Herbert; Schmidt, Alexander R. (2012). „Pre-Cretaceous Agaricomycetes yet to be discovered: Reinvestigation of a putative Triassic bracket fungus from southern Germany”. Fossil Record. 15 (2): 85—89. doi:10.1002/mmng.201200006 Слободан приступ. 
  10. ^ Smith, S.Y.; Currah, R.S.; Stockey, R.A. (2004). „Cretaceous and Eocene poroid hymenophores from Vancouver Island, British Columbia”. Mycologia. 96 (1): 180—186. JSTOR 3762001. PMID 21148842. doi:10.2307/3762001. 
  11. ^ Floudas D.; Binder, M.; Riley, R.; Barry, K.; Blanchette, R.A.; Henrissat, B.; Martínez, AT.; Otillar, R.; Spatafora, J.W.; Yadav, J.S.; Aerts, A.; Benoit, I.; Boyd, A.; Carlson A.; Copeland, A.; Coutinho, P.M.; de Vries, R.P.; Ferreira, P.; Findley, K.; Foster, B.; Gaskell, J.; Glotzer, D.; Górecki, P.; Heitman, J.; Hesse, C.; Hori, C.; Igarashi, K.; Jurgens, J.A.; Kallen, N.; Kersten, P.; Kohler, A.; Kües, U.; Kumar, TK.; Kuo, A.; LaButti, K.; Larrondo, L.F.; Lindquist, E.; Ling, A.; Lombard, V.; Lucas, S.; Lundell, T.; Martin, R.; McLaughlin, D.J.; Morgenstern, I.; Morin, E.; Murat, C.; Nagy, L.G.; Nolan, M.; Ohm, R.A.; Patyshakuliyeva, A.; Rokas, A.; Ruiz-Dueñas, F.J.; Sabat, G.; Salamov, A.; Samejima, M.; Schmutz, J.; Slot, J.C.; St John, F.; Stenlid, J.; Sun, H.; Sun S.; Syed K.; Tsang, A.; Wiebenga A.; Young, D.; Pisabarro, A.; Eastwood, DC.; Martin, F.; Cullen, D.; Grigoriev I.V.; Hibbett, D.S. (2012). „The Paleozoic origin of enzymatic lignin decomposition reconstructed from 31 fungal genomes”. Science. 336 (6089): 1715—1719. Bibcode:2012Sci...336.1715F. OSTI 1165864. PMID 22745431. S2CID 37121590. doi:10.1126/science.1221748. hdl:10261/60626 Слободан приступ. 
  12. ^ Hibbett D, Bauer R, Binder M, Giachini AJ, Hosaka K, Justo A, Larsson E, Larsson K-H, Lawrey JD, Miettinen O, Nagy LG, Nilsson RH, Weiss M, Thorn RG (2014). „Agaricomycetes”. Ур.: McLaughlin DJ, Spatafora JW. Systematics and Evolution. The Mycota: A Comprehensive Treatise on Fungi as Experimental Systems for Basic and Applied Research. 7A (2nd изд.). Berlin, Heidelberg: Springer-Verlag. стр. 373—429. ISBN 978-3-642-55317-2. doi:10.1007/978-3-642-55318-9_14. 
  13. ^ Berniccia, Annarosa; Gorjón, Sergio P.; Nakasone, Karen K. (2011). „Arrasia rostrata (Basidiomycota), a new corticioid genus and species from Italy” (PDF). Mycotaxon. 118: 257—264. doi:10.5248/118.257. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-03-29. г. Приступљено 2016-10-07. 
  14. ^ Tzean, S.S.; Estey, R.H. (1991). „Geotrichopsis mycoparasitica gen. et sp. nov. (Hyphomycetes), a new mycoparasite” (PDF). Mycological Research. 95 (12): 1350—1354. doi:10.1016/S0953-7562(09)80383-3. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2023. г. Приступљено 20. 10. 2023. 
  15. ^ Hjortstam, Kurt; Ryvarden, Leif (2001). „Corticioid species (Basidiomycotina, Aphyllophorales) from Colombia III”. Mycotaxon. 79: 189—200. 
  16. ^ Wu, Sheng-Hua; Wang, Dong-Me; Chen, Yu-Ping (2018). „Purpureocorticium microsporum (Basidiomycota) gen. et sp. nov. from East Asia”. Mycological Progress. 17 (3): 357—364. S2CID 3319380. doi:10.1007/s11557-017-1362-5. 
  17. ^ Chang, TunTschu; Chou, Wen Neng (2003). „Taiwanoporia, a new aphyllophoralean genus”. Mycologia. 95 (6): 1215—1218. JSTOR 3761921. PMID 21149022. S2CID 49434. doi:10.1080/15572536.2004.11833029. 

Spoljašnje veze

Agaricomycetes на Викимедијиној остави.