Osvojio je 4 olimpijske medalje, 4 zlatne medalje na Svetskom prvenstvu (rekord) i ima 39 pobeda u Svetskom kupu (92 podijuma ukupno).[1]
Karijera
Rođen je u Visli na jugu Poljske. Karijeru ski skakača je započeo 1995. godine.
Pobedio je na 39 takmičenja u Svetskom kupu što ga po broju pobeda čini drugim ski skakačem u istoriji. Ima najviše individualnih pobeda u Svetskom kupu, i do sada je jedini koji je tri sezone zaredom trijumfovao u tom takmičenju. Adam Mališ je osvojio svako takmičenje barem jednom, a bez medalje nije bio ni na Olimpijskim igrama, iako na njima nikad nije osvojio zlato.
Pobednik je Turneje četiri skakaonice u sezoni 2001/02. Takođe je i osvajač dve medalje na Olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju, a osvojio je i dve srebrne medalje na olimpijskim igrama u Vankuveru. Od 2000 do 2003 je bio praktično nepobediv uprkos fantastičnoj formi Svena Hanavalda i osvojio je tri svetska kupa zaredom. Još zanimljivije je to da je zadnji od ova tri kupa osvojio sa samo 3 pobede, što je rekord u osvajanju svetskog kupa sa što manjim brojem pobeda u roku od jedne sezone, uspešno se suprotstavivši Hanavaldu koji je u toj sezoni imao mnogo više pobeda od Mališa. Nakon toga, usledio je period stagnacije i nešto lošijih rezultata, a u naredne tri godine je pobedio samo pet puta. U većini takmičenja je bio na samom začelju, forma mu je bila potpuno u padu, a na par takmičenja se čak nije ni kvalifikovao za drugi krug. U sezoni 2006/07. je sve ukazivalo na to da će mladi Norvežanin Anders Jakobsen osvojiti Svetski kup. Međutim, Mališ je iznenađujuće počeo dobro da skače i osvojio je 8 zadnjih takmičenja zaredom, ostavivši pritom Jakobsena sa više od 200 poena iza sebe. Tako je po četvrti put u karijeri osvojio Svetski kup, čime se izjednačio sa Fincem Matijem Nikenenom.
Mališ je nakon tih veoma dobrih rezultata, dobio priznanje kao jedan od najboljih skakača svih vremena. Međutim već u idućoj sezoni je usledio ogroman pad forme, ovaj put čak i veći nego u periodu između osvajanja zadnja 2 svetska kupa. Dve godine nije osvojio nijednu medalju i Mališ je u sezoni 2008/09. izjavio da će skakati još jednu sezonu zbog Olimpijskih igara i da će se posle toga povući. Iste te sezone Mališ uspeva da osvoji par bronzanih i srebrnih medalja čime je po broju medalja u Svetskom kupu pretekao Matija Nikenena, da bi u idućoj sezoni osvojio dve bronzane i četiri srebrne medalje u Svetskom kupu, a na Olimpijskim igrama u Vankuveru uspeva na dva takmičenja zaredom uzeti dve srebrne medalje. U takmičarskoj godini 2010-2011, bio je u dobroj formi, ali je imao dosta grešaka koje su ga često koštale podijuma. Zatim dolazi do 2 srebrne i 4 bronzane medalje, da bi u Zakopanama, 21. januara 2011., na domaćem terenu osvojio zlato posle čak 4 godine pauze. Odmah sutradan, na sledećem takmičenju, doživljava pad usled kojeg dolazi do lakše povrede kolena. Mališ se, iako izvan forme usled povrede, ipak vraća nedelju dana kasnije i konačno nakon nekoliko takmičenja, dolazi do bronze u Vikersundu, a ubrzo i do bronze na manjoj skakaonici na Svetskom prvenstvu u Oslu. Na iznenađenje svih, Mališ je najavio kraj karijere po završetku te sezone. Na Planici, 20. marta2011. godine, Adam se i zvanično oprašta od profesionalnog bavljenja ovim sportom.[2]
Nakon završetka karijere u skijaškim skokovima, pojavljuje se na Dakar reliju 2012. i 2013, dostigavši 37 i 15 mesto.[3][4]
Privatni život
Oženjen je Izabelom i imaju jednu ćerku, Karolinu. Njegov životni moto je: „Be good and just“ (Budi dobar i pravedan). Idol mu je bio bivši nemački ski skakač Jens Vajsflog. Pripadnik je luteranske crkve.[5]
