7. сјевернодалматински корпус је био корпус у саставу Српске војске Крајине. Он је био формиран у јесен 1992. године од бившег Зонског штаба Територијалне одбране за Сјеверну Далмацију, двију бригада посебних јединица милиције РСК (92. бенковачке бригаде и 75. книнске бригаде) и дјелова јединица из некадашњег 9. книнског корпуса ЈНА. Команданти корпуса су били: пуковник Милан Ђилас, пуковник Слободан Вукосављевић, пуковник Боро Познановић, пуковник Весо Козомора и генерал-мајор Слободан Ковачевић. Начелници штаба су били: пуковник Драган Тањга, пуковник Стево Шево, пуковник Вељко Босанац, пуковник Тихомир Алавања, пуковник Живко Шапоња и потпуковник Милорад Радић.[1]
Корпус је био лоциран на територији Сјеверне Далмације и бранио је границу РСК према Хрватској (на западу од Малог Алана на Велебиту до аеродрома Земуник и на југу од аеродрома Земуник, преко Миљевачког платоа до Бравчева Долца на Динари, укључујучи и административну границу према Републици Српској, где је остваривана веза са јединицама Другог Крајишког корпуса ВРС. На сјеверозападу и сјевероистоку корпус је остваривао непосредну везу са јединицима 15. личког корпуса СВК.
Уз ангажовање припадника корпуса обновљен је рад спортских друштава у градовима: Книн, Обровац, Бенковац, Дрниш. Остварени су услови за рад Универзитета „Никола Тесла“, рад владиних и невладиних организација и других структура у овим мјестима.[2]
^David C. Isby Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995. — Washington: Diane Publishing Company, 2003. — Vol. 1 — p. 455
Новаковић Коста - Српска Крајина: (успони, падови уздизања) — Београд; Книн: Српско културно друштво Зора, 2009. — стр. 602
Sekulić, Milisav Knin je pao u Beogradu. — Nidda Verlag., 2000.
Чубрило Раде - Успон и пад Крајине — Београд: Друштво «Српска Крајина», 2002. — стр. 250
Новакович, К.; Радич, А.; Соколов, В. А. (децембар 2021). „Сербское войско Краины в начале 1995 г. Организация, планирование, боевые возможности”. Обозреватель. 382 (12): 94—103.
