3. корпус ратног ваздухопловства и противваздушне одбране основан је 1964. године као 1. ваздухопловни корпус.
Историја
1. ваздухопловни корпус
У оквиру реорганизације Дрвар 2 према наредби од 8. маја 1964. године основан је 1. ваздухопловни корпус са командом у Земуну. Корпус је настао преформирањем 1. ваздухопловне команде са придодатим јединицама са истока државе базираним на аеродромима Батајница, Лађевци, Ниш, Скопље и Приштина.
Команда корпуса пребачена је из Земуна у Ниш према наредби од 25. децембра 1967. године. Корпус је 1986. године преименован у 3. корпус РВ и ПВО. Команданти корпуса у овом периоду били су Душан Влаисављевић, Љубиша Ћургуз,
Стеван Роглић, Боривоје Петков и Милош Бајчетић.
3. корпус РВ и ПВО
Формиран преименовањем 1. ваздухопловног корпуса, 3. корпус РВ и ПВО покривао је југоисточно војиште са јединицама базираним на аеродромима Ниш, Скопље, Приштина, Лађевци и Голубовци.
Крајем јуна 1991. неке јединице из састава корпуса учествују у борбеним дејствима као испомоћ осталим корпусима.
Након трансформације ЈНА у Војску Југославије у јуну 1992. године 3. корпус РВ и ПВО је расформиран, а његова команда трансформисана у Ваздухопловни корпус ВЈ.
Команданти корпуса у овом периоду били су Марко Кулић и Љубиша Величковић.
Организација
Током целог свог постојања овај корпус је био потчињен команди Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана.
Потчињене јединице
1. ваздухопловни корпус (1964.-1966)
Авијацијске јединице
Ваздухопловно-техничке јединице
Јединице везе
Инжињеријске јединице
1. ваздухопловни корпус (1966.-1978)
Авијацијске јединице
Ваздухопловно-техничке јединице
Јединице везе
Инжињеријске јединице
1. ваздухопловни корпус (1978.-1986)
Авијацијске јединице
Ваздухопловно-техничке јединице
Јединице ПВО
Јединице везе
Инжињеријске јединице
3. корпус РВ и ПВО (1986.-1992)
Авијацијске јединице
Ваздухопловно-техничке јединице
Јединице ПВО
Јединице ВОЈИН
Јединице везе
Инжињеријске јединице
Команданти корпуса
- Душан Влаисављевић (1964.-1968)
- Љубиша Ћургуз (1968.-1973)
- Стеван Роглић (1973.-1978)
- Боривоје Петков (1978.-1984)
- Милош Бајчетић (1984.-1986)
- Марко Кулић (1986.-1991)
- Љубиша Величковић (1991.-1992)
Референце
Литература