Челарево

Челарево
Челарево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБачка Паланка
Становништво
 — 2022.4.128
 — густина122/km2
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 10″ С; 19° 31′ 40″ И / 45.26950° С; 19.52788° И / 45.26950; 19.52788
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 m
Површина33,7 km2
Челарево на карти Србије
Челарево
Челарево
Челарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21413
Позивни број021
Регистарска ознакаBP

Челарево (слч. Čelárevo; раније Чиб) је насељено место у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 4.128 становника.

У Челареву се налази фабрика пива Карлсберг Србија, основана 1892. године, која је једна од најпознатијих и најбољих пивара у региону. Недалеко од насеља се налази и археолошко налазиште од изузетног значаја, познато под именом Аварска некропола.

Историја

Чеб се јавља у 18. веку као српско насеље. У њему 1733. године има 115 домова. А православни свештеници су: Илија и Гаврил Јовановић, те Михаил Маријановић.[1]

Пре Другог светског рата место је било насељено претежно живљем немачке етничке припадности и звало се Чиб. Доста се гајила кудеља, која се прерађивала у локалној фабрици.[2] Након исељавања Немаца, 1946. године, место насељавају колонисти из Босанске Крајине, а месту је промењено име у Челарево у знак сећања на народног хероја Здравка Челара (19171942).

У Челареву се налази Дворац Дунђерски.

Спорт

Познати спортски клубови из Челарева су: фудбалски клуб ЧСК Пивара, који се тренутно такмичи у Српској лиги Војводина, трећем рангу такмичења, затим женски кошаркашки клуб Челарево, који је члан супер лиге Србије, а такође једна од најуспешнијих спортских секција у Челареву су и стонотенисери.

Демографија

У насељу Челарево живи 4397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,6 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1865 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91. (Према попису становништва 2011. годеине)

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.454
1953. 3.483
1961. 3.717
1971. 4.073
1981. 4.817
1991. 5.011 4.940
2002. 5.423 5.505
2011. 4.831
2022. 4.128
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.396 81,06%
Словаци
  
462 8,51%
Мађари
  
138 2,54%
Југословени
  
114 2,10%
Хрвати
  
62 1,14%
Црногорци
  
22 0,40%
Немци
  
15 0,27%
Украјинци
  
10 0,18%
Руси
  
4 0,07%
Македонци
  
4 0,07%
Чеси
  
3 0,05%
Роми
  
2 0,03%
Муслимани
  
2 0,03%
Словенци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
непознато
  
5 0,09%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ "Политика", 20. март 1937
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе