Чегртуша (лат.Anas strepera) честа је врста патака из подрода Mareca, која не зарања целим телом у потрази за храном.[2] Чегртуша се гнезди у северним деловима Европе, Азије и Северне Америке. У Србији се гнезди само у североисточном делу Србије, и то у јужном Банату, Подунављу око Сребрног језера и ушћа реке Пек, као и Кључу и Неготинској крајини.[3] Бројност популације је порасла за око 2,5% у последњих 49 година (од 1966. до 2010). Тренутни популациони трен је растући. У Србији је процењена бројност на 200—340 гнездећих парова, са умереним популационим растом.[3] Чегртуша је, поред глуваре и крџе, најловљенија врста патака, са око 1,7 милиона одстрељених годишње.
Таксономија
Први формални опис врсте урадио је шведски природописац Кал Лине 1758. године у свом 10. издању Systema Naturae. Он је увео биномијални назив лат.Anas querquedula.[4] Истраживање ДНК је показало да је сестринска врста српастој патки, обе филогенетски блиске звиждарама и обе спадају у род Mareca.[5][6] Описане су две подврсте:[7]
лат.M. s. strepera, описао ју је Лине и представља номиналну подврсту.
Специјски епитет strepera је термин каснолатинског језика и значи "бучна".[9]
Опис
Чегртуша је 46–56 центиметара дугачка патка са распоном крила од 78 до 90 центиметара.[10] Мужјак је мало већи од женке и тежи у просеку 990 грама, насупрот женке која је око 850 грама тешка.[11] Мужјак је у сезони гнежђења сиво обојен, са црним подрепним делом тела, светлокестењастим крилима и јаркобелим крилним огледалом, које се јасно уочава док птица мирује и лети.[12] Ван сезоне гнежђења (еклипсна форма), мужјаци изгледају као женке, с тим да задржавају кестењасту обојеност на крилима. Покровно перје тела је сивкастије него код женке и има мање наранџасте боје на кљуну.[11]
Женка је светлобраон обојена и јако је слична женки глуваре. Идентификација и одвајање од глуваре је могућа на основу боје кљуна, која је код чегртуше тамније наранџаста, али и по мањој величини тела, белом огледалу на крилима (код глуваре плаве боје) и белом стомаку.[12] Оба пола мењају перје два пута годишње.[10]
Чегртуша је тиха патка, осим у сезони гнежђења, приликом удварања. Женке се оглашавају са квак, слично оном код глуваре, транскрибовано као гаг-аг-аг-аг. Мужјаци грокћу, транскрибовано нхек, али се оглашавају и звиждуком.[11]
Мужјак и женка у полуронећем ставу, ставу због кога су као група добиле име неронеће патке.
Чегртуша је птица отворених водених станишта, као што су преријска и степска језера, влажне травнате површине, са густом штрчећом вегетацијом. Храни се брботањем и полузарањањем вади биљке дна. Гнезди се на земљи, на одређеној даљини од воде. Није изразито грегарна као остале патке за време негнездеће сезоне и удружује се у мала јата. Тиха је врста. Мужјак се оглашава промуклим звиждуком, а женка чегртуше има исто квак оглашавање као и женка глуваре. Млади се хране инсектима на почетку, да би у каснијој доби у исхрану убацили мекушце и биљке. Чегртуша је врста која је обухваћена Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица (AEWA).
Заштита
Међународна унија за заштиту природе (IUCN) и BirdLife International су класификовали врсту као врста од најмање бриге, јер се не среће ниједан од услова за подизање статуса угрожености на глобалном нивоу.[1] Бројност популације је порасла за око 2,5% у последњих 49 година (од 1966. до 2010). Тренутни популациони трен је растући. У Србији је процењена бројност на 200—340 гнездећих парова, са умереним популационим растом.[3] Чегртуше су, поред глуваре и крџе, најловљеније врсте патака, са око 1,7 милиона одстрељених годишње.
^ абвгПтице Србије: Процена величина популација и трендови гнездарица 2008-2013. Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. 2015. стр. 27.
_female_and_male_dabbling.jpg)
_female_and_male.jpg)
