Чамац (име потиче од турске речи чам за јелу) је отворен или полузатворен пловни објекат коритастог облика, а мањих димензија. Може се кретати уз помоћ људске снаге, ветра или механичке снаге.[1] Мали чамци се обично налазе на унутрашњим пловним путевима као што су реке и језера, или у заштићеним обалским подручјима. Међутим, неки чамци, као што је велбот, били су намењени за употребу на отвореном на мору. У савременим поморским терминима, чамац је довољно мало пловило да се може пренети на брод.[2]
Понекад се чамцима називају (поготово у војној морнарици) бродови покривени палубом, па и мањи бродови који се употребљавају за посебне намене, нпр. патролни, торпедни и други чамци.
чамци који се крећу људском снагом (весла, лопатице или мотке, нпр. лондра);
чамци на једра;
чамци с механичким погоном.
Према употреби деле се на:
чамце војне морнарице;
чамце на трговачким бродовима;
лучке чамце;
рибарске чамце;
спортске чамце;
чамце за обално спашавање;
брзе тркачке чамце.
Прецизни критеријум за разликовање чамца од брода не постоји, али по правилу чамци могу бити део брода док брод не може бити део чамца.
Историја
Након што је Homo erectus можда користио водена пловила пре више од милион година да би прешао мореуз између копна,[3][4] чамци су служили као превозно средство далеко у праисторијска времена.[5] Индивидуални докази, као што је рано насељавање Аустралије пре више од 40.000 година, налази на Криту од пре 130.000 година[6] и на Флоресу од пре 900.000 година[7] сугеришу да су чамци коришћени још од праисторије. Сматра се да су најранији чамци били издубљени,[8] а најстарији чамци пронађени археолошким ископавањима датирају од пре око 7.000 до 10.000 година. Најстарији пронађени чамац на свету, кану Песе, пронађен у Холандији, је направљен од издубљеног стабла Pinus sylvestris и изграђен је негде између 8200. и 7600. године пре нове ере. Овај кану је изложен у Дрентовом музеју у Асену, Холандија.[9][10] Други веома стари издубљени чамци су такође пронађени.[11][12][13]Сплавови су кориштени најмање 8.000 година.[14] На локалитету Х3 у Кувајту пронађен је 7.000 година стар морски чамац од трске.[15] Чамци су коришћени између 4000 и 3000 пре нове ере у Сумеру, где је 4000 година стар чамац ископан у Уруку,[5][16]древном Египту,[17] и у Индијском океану.[5]
Чамци су играли важну улогу у трговини између цивилизације долине Инда и Месопотамије.[18] Докази о различитим моделима чамаца такође су откривени на разним археолошким налазиштима у долини Инда.[19][20]Уру занат потиче из Бејпора, села у јужном Каликуту, Керала, у југозападној Индији. Овај тип мамутског дрвеног брода је направљен искључиво од тиковине, са транспортним капацитетом од 400 тона. Стари Арапи и Грци користили су таква пловила као трговачке бродове.[21]
Тегљење – било од стране људи или животиња са обале реке или канала (или у веома плиткој води, ходањем по морском или речном кориту) или другим пловилом.
Покрећу га машине, као што су мотори са унутрашњим сагоревањем, парне машине или батерије и електрични мотор.
Било који брод може користити више од једне од ових метода у различито време у комбинацији.[22]:33
Бројни велики бродови се обично називају чамцима. Подморнице су одличан пример.[23] Друге врсте великих пловила које се традиционално називају бродовима укључују теретне бродове на Великим језерима, речне бродове и трајектне чамце.[24] Иако довољно велики да носе сопствене чамце и тешке терете, ова пловила су дизајнирана за рад на унутрашњим или заштићеним обалским водама.
^
Pohjanpalo, Jorma (1970). The sea and man. Translated by Diana Tullberg. New York: Stein and Day. стр. 25. ISBN978-0812813036. Приступљено 2015-11-05. „The oldest raft structures known are at least 8,000 years old.”
^McGrail, Seán (2004). Boats of the world: From the Stone Age to medieval times (Paperback изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 251. ISBN978-0-19-927186-3.
^ аб
McGrail, Seán (2004). Boats of the world : From the Stone Age to medieval times (Paperback изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 50—51. ISBN978-0-19-927186-3.
^Williams, Charles Frederic (1895), „Vessel”, Ур.: Merrill, John Houston; Williams, Charles Frederic; Michie, Thomas Johnson; Garland, David Shephard, Utmost care to Watercourses, The American and English Encyclopædia of Law, 28, Edward Thompson Company, стр. 440
Литература
Admiralty Manual of Seamanship BR 67(1). 1 (Consolidated Edition 1972 изд.). London: Her Majesty's Stationery Office. 1972. ISBN0-11-770973-5.
Benham, Hervey; Finch, Roger; Kershaw, Philip (1986). Down tops'l: the story of the East Coast sailing-barges (3rd изд.). London: Harrap. ISBN0-245-54487-9.
Carr, Frank (1951). Sailing Barges (Revised изд.). London: Peter Davies.
Cunliffe, Tom (2016). Hand, Reef and Steer: Traditional Sailing Skills for Classic Boats (second, Kindle изд.). London and New York: Adlard Coles Nautical. ISBN978-1-4729-2588-6.
Harland, John (1984). Seamanship in the Age of Sail: an account of the shiphandling of the sailing man-of-war 1600-1860, based on contemporary sources. London: Conway Maritime Press. ISBN978-1-8448-6309-9.
March, Edgar J (1972). Sailing Drifters: the Story of the Herring Luggers of England, Scotland and the Isle of Man. Newton Abbot: David & Charles (Publishers). ISBN0-7153-4679-2.
University of Washington Libraries Digital Collections – Freshwater and Marine Image Bank, (enter search term "vessels" for images of boats and vessels.)