Црквине (Тутин)

За друге употребе, погледајте Црквине (вишезначна одредница).
Црквине
Продавница и пошта
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ОпштинаТутин
Становништво
 — 2022.73
Географске карактеристике
Координате43° 03′ 04″ С; 20° 23′ 09″ И / 43.051° С; 20.385833° И / 43.051; 20.385833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина882 m
Црквине на карти Србије
Црквине
Црквине
Црквине на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36321
Позивни број020
Регистарска ознакаTT

Црквине су насељено место у Србији. Налази се у општини Тутин у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 73 становника.

Историја

Положај цркава у Црквинама

Црквине је насеље смештено на саставцима Ковачке и Смолућке реке, у близини средњовековног рударског насеља Глухавице. Ту се налазио средњовековни трг — рударско насеље Глуха Вас, односно Глухавица. Краљ Милутин је манастиру Бањској повељом 1316. године, предао у посед и „Гло уха вьсь коло все и сь роудари”. Одмах након Косовске битке, у марту 1396. године у Глухавици се налази турски кадија. Након турских освајања Глухавица носи назив Демирџи базар — Гвоздени трг.

У попису из 1604. године насеље има 73 баштиника. У насељу су се током средњег века налазиле четири цркве, по којима је и насеље добило име Црквине. Ни једна од наведених цркава није очувана, а њихови остаци су забележени обиласком терена 1933. и 1951. године, као и 1980-тих година. Тада су бележени остаци зидова, фресака, опеке, људске кости.

О броју цркава говори и попис из 1604. године у ком је уписано чак пет попова: Тома поп, Ђуро поп, Шимун поп, Мито поп, Јован поп.[1]

Претпоставља се да су у римско и турско доба aу насељу биле смештене топионице и ковачнице. Савремено становништво досељено је током 17. века из Црне Горе.[2]

Демографија

У насељу Црквине живе 54 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 31,2 година (33,7 код мушкараца и 28,8 код жена).[3]

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 61
1953. 69
1961. 78
1971. 88
1981. 95
1991. 176 174
2002. 136 178
2011. 80
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Бошњаци
  
 132 97,05%
Муслимани
  
 1 0,73%
непознато
  
 3 2,20%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 0
  
  
 1
75—79 1
  
  
 0
70—74 4
  
  
 2
65—69 1
  
  
 5
60—64 3
  
  
 1
55—59 7
  
  
 1
50—54 3
  
  
 5
45—49 1
  
  
 6
40—44 3
  
  
 2
35—39 2
  
  
 4
30—34 4
  
  
 4
25—29 6
  
  
 5
20—24 7
  
  
 5
15—19 6
  
  
 12
10—14 3
  
  
 8
5—9 4
  
  
 5
0—4 10
  
  
 5
Просек : 32,0 31,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 14 16 17 23 23 43 30
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 7 3 1 3 3 7 4 0 0 2 4,53
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 48 17 28 3 0 0
Женски 53 19 29 3 2 0
УКУПНО 101 36 57 6 2 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 10 1 0 1 0
Женски 9 6 0 0 0
УКУПНО 19 7 0 1 0
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 2 3 0 1
Женски 0 0 2 0 0
УКУПНО 0 2 5 0 1
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 1 0
Женски 0 0 0 1 0
УКУПНО 0 0 1 2 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0

Референце

  1. ^ Драгица Премовић Алексић. У:"Цркве и манастири Старе Рашке" 2015. ISBN 9788680813271. стр. 242–245.
  2. ^ Шаћировић, С. Црквине. У: Географска енциклопедија насеља Србије под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића (ур. М. Ђуричић). 2002. ISBN 978-86-82657-21-7. стр. 194–195.
  3. ^ Републички завод за статистику. 2012. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији. Књига 2. СТАРОСТ И ПОЛ. Подаци по насељима.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе